IVAN MIKOLJI
Fotograf, istraživač i aquarista – tim redosledom.
Porodica Ivana Mikolji je rodom iz Hrvatske, on sam rođen je u Venezueli, gdje trenutno živi i radi, Ivan je vrlo specifičan tip osobe. Još iz mlađih dana sa sobom nosi strast prema akvaristici u profesionalnu akvaristiku je ušao nakon nekoliko godina rada (bezbednost na radu) bavio se uzgajivanjem i prodajom ukrasne ribe.
Prvi susret sa ribama u njihovom prirodnom habitatu je imao u svojim tinejdžerskim danima, njegovi prvi ronilački zaroni, vrlo verovatno su imali veliki uticaj za početke njegove sada vrlo uspešne karijere, koja je postala deo njegovog života do današnjih dana.
Kao mlad i nadasve perspektivan fotograf i umetnik on je sjedinio ljubav prema prirodi, ljubav prema fotografiji i ljubav prema ribama i podvodnom svetu u jedan životni projekat.
Danas smo svedoci rezultata ovog projekta koje i danas možemo da ispratimo Link.
Prvobitna ideja je bila izrada kataloga riba, međutim ovo se brzo proširilo na sveobuhvatan katalog sa podatcima za svaku ribu pojedinačno uključujući fotografije prirodnog staništa, spisak flore i faune sa lokaliteta, parametri vode i atmosfere u ambijentu ...
Kako se projekat razvijao vrlo brzo je počeo da izlazio izvan okvira finansiskih mogućnosti jednog čovjeka, tako da je bilo neophodno da se preduzmu neki koraci. Ti koraci su se upravo odnosili na pisanje dokumenata koje je postavio u plaćenoj formi na internetu, pored ovoga Ivan je pisao članke i objavljivao fotografije.
Međutim kako ipak ne bi izlazio iz svojih životnih pravaca i ciljeva kojima je težio, on je osnovao nevladinu neprofitabilnu organizaciju fondacija riba Venezuele, koja se specijalizovala za istraživanje, ekspedicije i snimanje riba u prirodnom okruženju, pored ovoga ova organizacija rukovodi popunjavanjem i radom na velikim katalozima i bazama podvodnih organizama.
I pored svih rezultata sponzori nisu videli ništa značajno u tim projektima sve dok Ivan Mikolji nije organizovao prezentaciju dokumentarnog filma, kojim je postigao drugačiji efekat na javnost: mnogo ljudi je počelo dobrovoljno da se priključuje organizaciji i aktivno učestvuju u radu iste kako bi se postigao željeni cilj, očuvanje prirode.
Veliki deo ekspedicija koje se danas sprovode u prirodi baziraju se na sakupljanju informacija prvenstveno fotografisanju podvodnih organizama, merenju parametara uzimanju uzoraka i pripremanju kataloga.
Pored ovih aktivnosti organizuju se javne tribine i predavanja za lokalne zajednice, na ovaj način se vrši prezentacija i edukacija javnosti kako može da se očuva prirodno stanište za ribe i podvodne organizme u netaknutoj formi.
Dokumentarni film, “Slatkovodni Prirodni Akvarijum“ je jedan od najvećih dostignuća fondacije. U toku prikazivanja jedno satnog filma. Prepun predivnih slika prirode i podvodnog sveta u Venezueli, za koji je bilo neophodno 127 dana snimanja u prirodi, kao i više od 200 sati uređivanja i post-produkcije. U suštini svojim većim delom film prikazuje ribe koje su nama uglavnom poznate iz naših akvarijuma, u svom prirodnom habitatu, samim tim akvaristima se pruža neprocjenjiv izvor informacija, kako izgleda prirodni biotopa južnoameričkih reka.
Dokumentarni film se može kupiti i preuzeti na Link , po ceni od 20 dolara. Film je dobio izuzetno dobar odziv kod svih koji su ga preuzeli, pored toga što je film vredan pažnje sav prihod od prodaje filma odlazi u fond za dalje finansiranja istraživačkih ekspedicija.
Ivan Mikolji je pored toga što je veliki zaljubljenik u prirodu i realizator dokumentarnog filma on je na prvom mestu veliki fotograf koji je uvek u potrazi za fotografijom sa kojom može da ovekoveči prirodu Venezuele, podvodni svet i njegove stanovnike. Fotografije koje su korištene u dokumentarnom filmu “Slatkovodni Prirodni Akvarijum“ mogu se pokledati na web stranici Link .
Kratki intervju sa Ivanom Mikolji.
Kada je osnovana fondacija ribe Venecuele?
Fondacija "Peces Fundacion de Venezuela", kako ga zovu u španiji osnovana je 2007.
Ko je postavio temelje i ko je aktivan učesnik u njegovom radu?
Fondacija je osnovana od strane mene, ali to nije bila moja originalna ideja. Čovek koji je predložio osnivanje organizacije bio je profesor Antonio Machado Allison, koji je u svom životu opisao mnoge vrste riba. Finansisku pomoć koju smo dobili u vidu donacije prilikom osnivanja, pristigla je od strane organizacije FUDECI, to je Venecuelanska fondacija za naučni doprinos na polju razvoja prirodnih i matematičkih dostignuća.
Koliko vrsta slatkovodne ribe je fondacija kataloški opisala?
Oko 300 vrsta slatkovodnih riba, oko 40 vrsta slatkovodnih vodenih biljaka i bezbroj drugih vodenih beskičmenjaka, gmizavaca, itd.. Takođe moram da naglasim da smo pokrenuli sličan projekat popisa morske flora i faune iz okruženja Venezuele.
Da li fondacija vodi evidenciju svih ekoloških parametara pojedinih životinjskih staništa?
Mi uglavnom sve radimo u video formatu. Odnosno svaki put kad smo na terenu proveravali uslove i parametre ambijenta sve je zapisano na video zapisu. Uz pomoć video i foto zapisa lakše i preciznije možemo da sačuvamo trenutno stanje lokaliteta na kojem se vrši istraživanje.
Da li vršite provere odnosno da li radite video zapise u toku različitih godišnjih doba?
Da, naravno svaki lokalitet koji vodimo u evidenciji obilazimo kako u kišnoj tako i u sušnoj sezoni i sve to kataloški evidentiramo. Da li imate u planu da katalog svih riba, uključujući fotografije i opis prirodnih staništa pojedinih vrsta riba, nekad objavite da bude dostupan javnosti? ( Ako bi katalog sadržavao detaljan opis staništa za svaku pojedinu ribu, uključujući i biljke, podlogu, itd, to bi bilo vrlo interesantno za puno Akvarista širom sveta ).
Naš rad je na raspolaganju da se pogleda besplatno na http://www.aquatic-experts.com/ i Link, i na you-tube u (fishfromvenezuela). Nismo stavili podatke za svaku pojedinu ribu jer nismo imali potrebno "sponzorstvo". Da bi stvari uradili onako kako smo zamislili, neophodna su nam sredstva od najmanje 12.000 dolara do 15.000 dolara mesečno. Ovaj novac nam je neophodan za evidentiranje najmanje dve nove vrste mesečno, održavanje 3 muzeja ihtiologije, ostatak novca bi bio raspoređen na administrativne poslove. Jedina prava donacija koje smo ikada stekli u svim proteklim godinama bila je upravo od prodaje prava naših dokumentarnih filmova. Prodajom prava nismo uspeli da sakupimo dovoljno za pokrivanje troškova opreme koju smo koristili za snimanje i produkciju istih, tako da smo bili prinuđeni da finansijski fond dopunjavamo i iz naših ličnih sredstava.
Koliko akvariuma imate u vašem vlasništvu i koliko vrsta riba uzgajate?
Imamo tri akvarijuma koji se koriste za izradu video i foto zapisa, ali su većinom vremena bez vode. Ja lično trenutno nemam ni jedan svoj akvarijum ali dok sam bio aktivan akvarista uzgojio sam na hiljade diskusa i angelfish.
Koja vas vrsta ribe najviše fascinira i zašto?
Mislim da je to dubinski som Asterophysus batrachus to mi je svakako jedna od ako ne i najfascinantnijh slatkovodnih riba, po mom mišljenju. Način na koji one plivaju i njihov sam način ishrane odnosno ono što one mogu progutati bez obzira što je veće od njih samih u celosti upravo je to što je lično meni fascinantno.
Imate priliku istraživati mnoge vrste riba u njihovom prirodnom staništu. Koja od tih riba vas je najviše impresionirala u svom prirodnom staništu, i zašto?
Cardinal tetras su ribe koje me najviše impresioniraju kada su u svom prirodnom staništu. Svaki put prilikom boravka na terenu i kada ih ugledam uvek se zapisam šta je to u evoluciji iziniciralo da te ribe imaju tako upadljivu boju. To jednostavno nema smisla za mene. Možete da ih zapazite iz vrlo velike daljine u reci, isto tako one su za svakog predatora lake za zapažanje.
Da li je neka od ribe pokazala drugačije ponašanje u njihovom prirodnom okruženju u odnosu na akvarijum? Koja je razlika u ponašanju?
Paracheirodon simulans je jako slična malim kardinal tetrama u divljini. Oni imaju izraženu crvenkastu boju u predelu stomaka. Nakon što ih izvadite iz prirodnog staništa, oni u potpunosti izgube crvenu boju u roku od par dana i nikad se ne više ne vraća ta crvena boja.
Koju vrstu južno-američke slatkovodne ribe vi najviše preporučujete za biotop akvarijume?
Preporučujem sve što je veštački uzgajano u odgajivačnicama.
Da li je na vaš rad imao uticaj akvaristički hobi, ili je to bilo obrnuto?
Fotografija, istraživanje pa akvaristika kao hobi tim redosledom. Voleo sam fotografiju i istraživanje koliko i akvaristiku. Nikad nisam mislila da ću uspeti te tri stvari da sjedinim sve dok nisam upoznao Oliver Lucanus. On je osoba koja me je prosvetlila, takoreći dala mi poleta za rad sve to dugujem njemu. Takođe sam jako voleo slikarstvo ( umetnost ) tako da je sve to išlo u jednom zajedničkom pravcu i evoluiralo je u dokumentiranje prirode sa umetničke tačke gledišta. Sve ovo o čemu smo pričali možete pogledati u My Underwater Reflection ( Moja Podvodna Refleksija ) na Link to je ono što mislim i na čemu radim.
Kojim uspehom u akvarističkom hobiju se najviše ponosite ( svoj lični uspeh u akvarijumskim postavkama, uspešno uzgajanje zahtevnih vrsta riba, uspesi na takmičenju, retka otkrića i sl. )?
Ima ih mnogo ali uvek dolaze novi. Bilo je toliko toga čime se ponosim da bi na neki način bilo nepošteno da odaberem jedan događaj, ali vam mogu nabrojati neke.
prvi uspešan uzgoj Diskusa.
Dobijanje članka o TFH.
Dobijanje prvih slika Serrasalmus nalseni.
Dobijanje prve pohvale prilikom predstavljanja dokumentarnog filma u javnosti.
Izložba Moja Podvodna Refleksija!!
Poziv u Skandinaviju od strane udruženja Scandinavia Cichlid i primanje zahvalnice za doprinos i rad.
Da li vi u vašim ličnim akvarijumima sledite neke smernice prilikom uređenja tipa biotop akvarijuma i sl.?
Ja nemam nijedan lični akvarijum u funkciji ( osmeh ).
Kako biste vi definisali savršen biotopski akvarijum? Šta je biotop akvarijum, po vašem mišljenju, ( da li bi postavka izgledala kao Amazon reka u potpunosti, ili bi ga usko bazirali na neki određeni deo reke i njene specifične stanovnike )?
Ako bih odlučio da oformim akvarijum voleo bih da to bude jako dugačak, visok i uzan akvarijum. Verovatno dužine 2m, visina 1,20m i širina 20 cm. Podloga bi bila od sitnog belog peska, velikih, vrlo tanki ali razgranatih panjeva, i oko 500 kardinal tetra. Ako bi mi nekad ta postavka dosadila oformio bih još jedan akvarijum identičnih dimenzija istog uređenja, ali sa 15 Altum angelfish. Oba tako oformljena akvarijuma bi predstavljala izgled Atabapo reke.
Da li bi po vama savršeno uklopljen biotop akvarijum morati uključivati i sezonske promene u staništu ( temperatura, kvalitete vode, prateće promene parametara vode )?
Ne ne bih toliko ulazio u detalje ja stvarno volim održavati stvari što jednostavnijim koliko god se to može. Takve i sliče stvari gube po meni tu neku svoju čaroliju kad " moram to da uradim " kao da " žele " da ih uradite. Akvaristika kao hobi je kao i umetnost, trebalo bi da oslikava ono što vi sami volite i želite, pokazati sebi ili drugih ljudima to nešto u sebi. Nema nepravde i pravde po mom mišljenju, video sam neke postavke akvarijuma koji izgledaju poput "Planete Mars", ali sam isto tako video postavku planete Mars kao biotop u divljini! Treba da radite sve ono što god vas čini sretnim jer ono što drži ljude je hobi i ispoljavanje tog nečega unutrašnjeg kroz taj hobi.
U vašim godinama istraživanja, jeste li primetili klimatske promene i njihov uticaj na prirodna staništa riba? Ako jeste, šta se promenilo?
Ne, nije vrijeme to što utiče na njih ... na ljude utiče.
Ivanova neprofitabilna organizacija, fondacija ribe Venecuele, prima donacije na svojoj web stranici Link. Uz pomoć donacije finansiraju nove projekte i ekspedicija u prirodi.
Takođe možete posetiti njihovu web stranicu i kupiti izvanredan dokumentarni film “Slatkovodni Prirodni Akvarijum“.
Jure Pogačnik Ajdič Foto: Fernando Chan (tam kjer je Mikolji)
dana 12.04.2013 02:59