Ovo pitanje mi često postavljaju, pa bih voleo da napišem neki kratak tekst na tu temu.
Iako na forumu već postoji obiman tekst u kojem je razjašnjeno mnogo toga,
pokušaću da ovo nekako ukratko svojim rečima ispričam, bez osvrta na to šta se nalazi po internetu i na drugim portalima, ali ću se ipak malo bazirati na one podloge koje se najčešće koriste i koje su prilično zastupljene u biljnoj akvaristici kod nas.
Bukvalno, eto, došla mi inspiracija za kuckanje, pa aj' nešto da napišem.
Slobodno se nadovežite na temu i iznesite svoje mišljenje o tome.
**editovaću kasnije tekst, pa ću dodati i slike**
Pre svega, među podlogama postoji jako puno vrsta (u prevodu, svašta ljudi stavljaju u akvarijum),
ali neka osnovna podela jeste na one koje su hranljive i one koje nisu.
Hranljive imaju primarnu ulogu u ishrani biljaka, dok završne uglavnom imaju vrlo malo hranljivih materija u sebi ili ih nemaju uopšte. O ovim drugima nema mnogo šta da se piše, tako da će fokus biti na hranljivim.
Soil je izuzetak, jer je ujedno i hranljiva i zavšna podloga. I kao takav najčešće se i koristi u primarno biljnim akvarijumima, jer je bukvalno sve upakovano u jedan proizvod. Otvoriš kesu, sipaš u akvarijum, posadiš biljke i sipaš vodu. Ništa lakše. Ali.. treba imati u vidu da je soil prilično bogat hranljivim materijama i da on te iste otpušta u vodu. Ukoliko se voda u startu ne menja često, može doći do disbalansa i do rasta neželjenih algi. Ako se kao podloga koristi samo soil, neka moja preporuka jeste zamena 30% vode na 7 dana, prvih mesec dana, a kasnije može i da se razredi. Neki čak rade i preporučuju 50% na 2 do 3 dana, što je po mom mišljenju suludo i bukvalno spada u mučenje.
Takođe, kod startovanje akvarijuma sa novim soilom mora postojati neka veća količina biljaka, koja bi jela te sve hranljive materije.
U hranljive podloge spadaju:
-soil
-substrat (ili zemlja)
-hranljivi dodaci u vidu štapića ili kuglica
Pošto sam soil opisao, evo sada reč-dve o substratu...
Uglavnom, substrat nije ništa drugo nego zemlja koju pakuju akvarističke firme i naravno pre toga je obrade, tretiraju, testiraju i isproveravaju. Dakle, to je hrana za biljke. Nekada se umesto nje koristila ''obična'' zemlja za cveće, koju i dalje neki koriste, ali posto se sve komercijalizovalo, standardizovalo i samim tim unapredilo, ne vidim razlog za vraćanje unazad.
Substrat se najčešće postavlja na samo dno (suvog/praznog) akvarijuma u debljini od oko 2 cm, a preko njega se stavlja kvarcni pesak granulacije 1-4 milimetra, u debljini od nekih 6-7cm. Ove cifre mogu blago da odstupaju od napisanih, ali ne treba preterivati. Kvarcni pesak je inertna podloga, dakle ne sadrži hranljive materije. Postoji u raznim bojama i oblicima, ali ja uvek težim ka onima koji su prirodni ili barem ofarbani u neku ''normalnu'' boju, tipa braon, krem ili crnu.
Mrežica za komarce ne treba da se stavlja preko substrata i nemojte me pitati zašto ovo naglašavam. Mrežici za komarce je mesto na prozoru.
Elem, postoje razlike u (ja volim da kažem) jačini substrata. Neki su u startu jaki i otpuštaju dosta hranljivih materija, ali se posle par meseci istroše, dok drugi imaju duže dejstvo, ali nije toliko jako u startu i možda za gajenje nekih vrsta biljaka to nije ni dovoljno. I u prvom i u drugom slučaju, balans se postiže sa tečnim đubrivima ili sa hranljivim dodacima u vidu štapića ili kuglica. O đubrivima sada neću pisati, a za doping kuglice i štapiće mogu da napišem da se dodaju onog trenutka kada se na biljkama primeti neki nedostatak ili počnu sporije da rastu.
Još jedna vrsta podloge je u poslednje vreme popularna u akvaristici, a to je sitna lava ili lava soil.
Granilacija te lave, u zavisnosti od proizvođača, kreće se od 3-5 mm (tzv. lava soil), pa sve do 3-4 cm (lava chiping). Krupnija dobro dođe da se postavi ispod kamena, kako bi isti bio stabilniji, dok se sitnija uglavnom stavlja ispod samog soila, kako bi se biljke sa jačim korenovim sistemom lakše sadile (soil je prilično lagan, pa hoće neke biljke da isplutaju). Takođe, lava je generalno dosta jeftina, pa se njenim korišćenjem može smanjiti ukupna cena podloge. Osim toga, ukoliko se koristi ispod soila, ne dolazi do onog klasičnog betoniranja soila na dnu, već sitne mrvice prodiru između lave i na taj način podloga može da ''diše''.
Naravno, uvek postoje neke kombinacije koje ne bih početnicima preporučio, jer ih uglavnom rade iskusniji akvaristi koji već znaju kako da izbalansiraju stvari, a to su npr. lava+substrat+soil ili jači substrat+slabiji substrat+lava+pesak ili substrat+sitna lava... Sve je stvar izbora.
A sada da sve sumiram i u kratkim crtama napišem:
-soil može sam da se koristi, bez drugih dodataka i ništa ne ide preko njega.
-hranljiva podloga se postavlja na dno akvarijuma i preko nje se mora postaviti pesak.
-sitna lava može, a i ne mora, da se postavlja ispod svega.
Eto, nadam se da će nekome ovaj tekst razjasniti nedoumicu. Edited by Mandic on 14.11.2020 12:23
Za par godina probao sam bukvalno sve vrste podloga(od čarobne zemlje za cveće ,dosta vrsta humusa sa kvarcnim kamenčićima ,usitnjena lava stone,glinene kuglice,i par vrsta kineskih soila ,a sve to zbog cene kvalitetnih soila) i toplo bih preporučio svakom ,ko naravno može da priušti,brendirane i kvalitetne soile,igarantujem da su pošetni problemi prilikom formiranja novog akvarijuma svedeni na minimum...
Eto,možda nekom pomogne...
cekam slike 
