Za ovaj tekst je su kao vodilja, da ne zaboravim nešto, služili tekstovi dr Bouz-a sa akvaristika.org koji su vrlo šaljivi… Možete ih potražiti u pomenutom forumu u delu “thehnike fotografisanja”.
Osnovni pojmovi u fotografskom rečniku:
Objektiv – Najvažniji deo fotoaparata. Najveći uticaj na kvalitet slike ima upravo objektiv. Karakteriše ga žižna daljina (izražava se i milimetrima i pokazuje koliko, da se tako izrazim, je zumirano; npr. 20mm je širokougaoni objektiv i koristi se za pejzažnu fotografiju dok je recimo 300mm teleobjektiv i koristi se za fotografiju udaljenih objekata; ovi brojevi su samo za primer ima ih i manjih i većih) i svetlosna moć (izražava se tzv. F brojem i pokazuje moć objektiva da propušta svetlost; što manji broj to više svetla kroz objektiv i obrnuto).
Tražilo - To je ono kroz šta gledamo dok pravimo fotografiju. Ranije je bilo isključivo optičko dok se sa erom digitalnih aparata javlja i digitalno u vidu displeja.
Okidač – ne treba puno reči osim napomene da ima dva odvojena položaja (ako je neko nekad išao na streljaštvo može da poredi sa puškom). U prvom, pritiskom do pola, fotoaparat fokusira i meri ekspoziciju (stićićemo i do toga) dok u drugom beleži fotografiju.
Film/čip – Na njega se beleži vaša fotografija. Kod filma je to jednostavno. zaslon se skloni i slika se kroz objektiv direktno preslika na film. Kod čipa je to isto samo što se slika prihvata u digitalnom obliku i mora na dalju obradu da bi od nje nastao fajl. Sama veličina čipa nije presudna za kvalitet slike (osim ako ne planirate da ih štampate veličine bilborda bez gubitaka) jer velik čip bez dobrog softvvera i procesora slike ne vredi ništa.
Blic - Može da bude ugrađen ili se posebno kači. Blic se uvek pravi da ima boju sunca, odnosno dnevnog svetla.
Svetlomer – Uređaj koji se nalazi u fotoaparatu i utvrđuje koja je količina svetla prisutna. On nam pomaže u utvrđivanju tačne ekspozicije. Ima nekoliko načina merenja svetla ali će i o tome biti reči kasnije.
Kadar – Pravougaonik koji uhvatimo fotoaparatom odnosno koji predstavlja fotografiju. Odnos stranica je 2:3 ili 3:4 (koji je čest kod kompaktnih digitalnih aparata).
Ekspozicija – Predstavlja kombinaciju otvora blende, brzine zatvarača i osetljivosti filma/čipa.
>>> a) Otvor blende - predstavlja “ventil” za svetlost i pokazuje koju količinu svetla puštamo da prođe do filma/čipa u jedinici vremena. Radi isto kao i zenica oka koja se širi kada ima malo svetla i skuplja kada ga ima previše.
>>> b) brzina zatvarača – predstavlja vreme koliko dugo će svetlost padati na film/čip. Izražava se u sekundama ili delovima sekunde (češće je ovo drugo) i obeležava se sa 1/neki broj gde taj broj predstavlja koji deo sekunde će svetlost prolaziti do filma/čipa (npr. 1/100 je jedna stotinka ili 1/30 je jedna tridesetinka sekunde…). Na većini fotoaparata se kreće od 30 sekundi do 1/1000 pa i kraće (moj ide do 1/4000)…
>>> c) osetljivost – Predstavlja osetljivost filma/čipa na svetlost obeležava se sa ISO a merna jedinaca je ASA, mada to retko ko spominje već je to praktično zamenjeno sa ISO i svi tako govore… Kod filmova sa malom osteljivošću dobija se vrlo kvalitetna slika sa malim zrnom i malim šumom, a nedostatak im potreba za velikom količinom svetla. Kod filmova sa velikom osetljivošću javljaju se velko zrno i šum je vidljiv a pozitivna strana je da im ne treba puno svetla da zabeleže fotografiju. Kod čipova važi sve isto samo umesto zrna se javlja piksel. Kod male osteljivosti često se mora koristiti stativ jer će vreme ekspozicije morati da bude duže dok se ovo može izbeći povećanjem osetljivosti ali se gubi na kvalitetu fotografije.
Fokus – Praktično znači izoštrenost, odnosno fokusirati znači izoštravati. Gotovo svi aparati koji su sada u upotrebi (sa izuzetkom nas par koji još uvek ponekad poteraju neke matore mašine) imaju automatski fokus pomoću senzora za automatsko fokusiranje koji ovaj deo posla obavlja za nas. Ovo se radi na osnovu kontrasta objekta. Ovo može ponekad biti problem i ako nema dovoljno kontrasta a vaš aparat nema mogućnost manualnog fokusiranja može se desiti da nećete moći da fokusirate objekt koji želite.
Balans bele svetlosti – Balansom bele svetlosti podešavamo temperaturu svetla i dobrim podešavanjem dobijamo vernu reprodukciju boja. Mi znamo da su boje takve kakve su čak i ako su osvetljene nekom drugom bojom mi znamo da one nisu te boje. Da bi se snimila fotografija u boji sa vernim prikazom boja balans bele svetlosti mora biti dobro podešen.. Na fotoaparatima postoje već neke unapred podešene varijante balansa bele svetlosti kaop što su za sunce, oblačno vreme, fluoroscentnu i običnu rasvetu i slično i obično su predstavljene odgovarajućim ikonicama. Problem se javlja ukoliko imamo više različitih izvora svetlosti. Tada je potrebno ručno odrediti balans bele svetlosti, ukoliko vaš aparat to može, tako što ceo kadar popunite belom ili sivom površinom i pritisnemo odgovarajući taster na aparatu (idealno je 18% sive jer ona jednaku količinu svetlosti odbije i apsorbuje). Ovo znači da za svaku promenu svetlosnih uslova koja nije u opsegu onih koje su već fabrički predložene mora ponovo da se odrđuje balans bele svetlosti ukoliko nam aparat ostane podešen na ručnom određivanju balansa bele svetlosti.
