|
Male biljne pitalice
|
| biobiofizicar |
Posted on 23.10.2009 10:19
|
Administrator
Posts: 4180
Joined: 20.03.2009
|
Evo par pitanja za razmisljanje... i naravno odgovore
1. formula za fotosintezu je
6 CO2 + 12 H2O + svetlost = C6H12O6 + 6 O2
sto znaci da se na 6 molekula CO2 proizvodi 6 molekula O2
pitanje je: Kako dodavanje jednog mehurica CO2 u sekundi u akvarijum proizvodi perling sa stotinu mehurica O2 u sekundič
2. Da li ste znali da samo dodavanjem sode bikarbone (bez CO2) mozete izazvati perlingč
3. Zasto je perling prisutan i posle iskljucivanja svetlač
Edited by biobiofizicar on 23.10.2009 10:23
|
| |
|
|
| Dusan79 |
Posted on 23.10.2009 10:54
|
član
Posts: 715
Joined: 21.07.2009
|
Sve osim foto sinteze je za mene pojam, o kojem sam samo citao i gledao slike!!! Perling i perlanje bilja NIKADA nisam doziveo sa mojim biljem, osim kada sam menjao vecu kolicinu vode. Tako da za mene preling i predstavlja pojavu koja se desava kada se menja voda, a samom promenom vode dolazi i do ubacivanja vece kolicine vazduha, a ne O2.
Tako da sam misljenja da perling uopste nije "disanje biljke" koja izbacuje O2!!! |
| |
|
|
| isnogood |
Posted on 23.10.2009 13:04
|
Moderator
Posts: 1401
Joined: 13.07.2009
|
Koliko sam ja razumeo perling nastaje kada je voda zasicena sa O2 i kada taj gas vise ne moze da se rastvori u vodi.
Ako je tako kako sam naveo, u Dusanovom slucaju to znaci da je voda koja se dodaje pri promeni puna ili punija rastvorenog O2 u odnosu na onu koja je u akvarijumu. Opet, ako sam dobro razumeo, O2 lako "ulazi" u vodu preko povrsine, dok CO2 suprotno, lako "napusta" vodu preko povrsine.
Kod mene dok ima svetla ima i perlinga. Nekada perling varira (vise manje), ali imam utisak da do varijacija dolazi zbog razlicite kolicine makro i mirko elemenata (neustaljena prehrana). |
| |
|
|
| paleoglodit |
Posted on 23.10.2009 13:18
|
član
Posts: 2228
Joined: 10.03.2009
|
1Prvo pitanje je neprecizno.
Osim iz CO2 biljke usvajaju ugljenik i iz podloge + CO2 dolazi u vodu i iz vazduha.Taj ugllenik iz podloge najverovatnije nije od prostog elementarnog ugljenika nego od nekih organskih materija. Kojihč Pitanje za tebe  Osim toga sigurno da postoji razlika u molarnoj zapremini ova dva gasa. Mozda je nebitna ali i tvoje oko sve otprilike vidi ....Ovde se radi o BioHemiji i nije sve tako prosto kao sto pise u formuli. Nazalost ti si BioBio-Fizicar.
2. Soda bikarbona sama po sebi moze proizvesti ugljenu kiselinu koja se spontano raspada na CO2 i vodu.
2 NaHCO3 >> Na2CO3 + H2O + CO2 znaci dobili smo CO2 za biljke . Dobili smo i natriumov jon koji nam i nije pozeljan za sakupljanje u aq.
3. Prisutan je jer ne moze odmah da stane Sila inercije Pa naravno da ne moze stati jednim pritiskom na prekidac svetla.U prorodi ne postoji prekidac
Edited by paleoglodit on 23.10.2009 15:54
|
| |
|
|
| paleoglodit |
Posted on 23.10.2009 13:46
|
član
Posts: 2228
Joined: 10.03.2009
|
isnogood je napisao:
Opet, ako sam dobro razumeo, O2 lako "ulazi" u vodu preko povrsine, dok CO2 suprotno, lako "napusta" vodu preko povrsine.
Pa ne bas nego je procenat CO2 u vazduhu najmanji u odnosdu na azot i kiseonik.
Vidi kod rastvorljivosti gasova u vodi uvek postoji tacka zasicenja tj max koncentracija rastvorenog gasa za odredjenu temperaturu i dati atmosferski pritisak.
Ta rastvorljivost je uvek reakcija ravnoteze.
Dva ili vise gasa medjusobno uticu na rastvorljivost . Znaci donekle jedan drugom smanjuju rastvorljivost. Takodje i sve ostalo sto nije gasovito a rastvoreno je u vodi utice i na rastvorljivost gasa.
Ipak se CO2 brze rastvara ali brze i odlazi iz vode.Brzina rastavaranja nema veze sa maximalnom rastvorljivoscu gasa u vodi. Mi mozemo drukati CO2 do tacke zasicenosti ali i preko nje. Kad se predje 100% max zasicenost takav rastvor i pri najmanjem pomeranju, skoku temperature i padu pritiska otpusta visak CO2. Takav rastvor se zove prezasicen i nestabilan je.
Postoji obicno tj prosto rastvaranje kao kod O2 i rastvaranje sa reakcijom kao kod CO2.
CO2+H2O <=> H2CO3
i to je reakcija koja se odvija u oba pravca taj uspostavlja se ravnoteza izmedju CO2, H2O i H2CO3 .
Za ugljenu kiselinu kazemo da je nestabilna jer se raspada na vodu i CO2.Dobijeni CO2 moze ostati u vodi kao takav a moze i "izvetriti"
LINK
Edited by paleoglodit on 23.10.2009 15:24
|
| |
|
|
| biobiofizicar |
Posted on 23.10.2009 15:30
|
Administrator
Posts: 4180
Joined: 20.03.2009
|
Paleo me provalio  da su neka pitanja trik pitanja.
Pocnimo pricom o fotosintezi, a tu se negde kriju odgovori i na zadata pitanja.
Fotosinteza ima dva razdvojene faze: svetlu i tamnu koje mogu biti razdvojene i vremenski, a razdvojene su i po mestu na kome se desavaju u celiji. U svetloj fazi dolazi do fotohemijske fotolize vode u hlorofilima i u njoj se oslobadja O2 (perling) a svetlosna energija hvata se pigmentima (hlorofil) i pretvara se u hemijsku energiju molekula ATP i NADPH2 neophodnu za tamnu fazu. Co2 se ukljucuje u biohemijskim procesima tamne faze (kelvinov ciklus).
Uhvacena svetlosna energija u svetloj fazi i pretvorena u hemijsku koristi se u Kelvinovom ciklusu za biohemijsku sintezu glukoze (C6H12O6) iz CO2 i H2O i ovde svetlost ne treba i ne oslobadja se O2
Ovo je lepo i jednostavno objasnjeno na sledecem linku da se previse ne ponavljam.
http://sr.wikiped...0%B7%D0%B0
Prica o apsorpciji CO2 potrebnog za tamnu fazu fotosinteze i malo o fiziologiji vodenih biljaka lepo je predstavljena ovde.
http://www.hallma...ebert.html.
Tu su i odgovori o ukupnom rastvorenom neorganskom ugljeniku u vodi (CO2+bikarbonati+karbonati+ugljenicna kiselina), a tu je i odgovor o sodibikarboni, a dao ga je i Paleo...
U ovom tekstu pominje se i odgovor na Zanderovu anketu o jacini cirkulacije u aq.
Malo hidrodinamike i price o sloju mrtve vode uz povrsinu listova biljkaka dovodi nas do price o tome koliko je vazno da cirkulacija bude sto bolja. Ovaj sloj mrve vode je debljine oko 0,5mm i CO2 otezano difunduje do listova i sto bolji protok - sloj je tanji i CO2 je dostupniji biljkama.Ima tu malo i o deponovanju CO2 u tkivima biljaka i cekanju da stigne energija iz svetle faze pa da se zavrti kelvinov ciklus sinteze glukoze.
Znaci obzirom na receno odgovori na pitanja 1 i 3 su:
1. Procesi oslobadjanja O2 i apsorpcije CO2 su razdvojeni, pa ne vazi ona prosta analogija 1mehurCO2=1mehurO2 i postoje drugi izvori Co2 u vodi, a postoji i deponovani CO2 u biljkama,
3. proizvodnja O2 PRESTAJE iskljucivanjem svetla, ali postoji mala inercija izbacivanja viska O2 iz biljaka. Znaci biljka jos malo "kao perla" ali je klikom na prekidac prestala proizvodnja O2.
Paleo 10 "pojena" - provalio si uglavnom sve...
Ako skupis jos 90 kupijemo ti kartu da dodjes na okupljanje...
Edited by biobiofizicar on 23.10.2009 16:04
|
| |
|
|
| paleoglodit |
Posted on 23.10.2009 15:51
|
član
Posts: 2228
Joined: 10.03.2009
|
Uglavnom stalno nas intrigira .
Kako ti padaju na pamet sve te klopkeč
Edited by paleoglodit on 23.10.2009 15:56
|
| |
|
|
| biobiofizicar |
Posted on 23.10.2009 16:13
|
Administrator
Posts: 4180
Joined: 20.03.2009
|
Besposlen ili zaludan pop i jarice krstava, pa tako i ja....
Nisam besposlen, al sam zaludjen dosta citam na zadatu temu, ucim i podsecam se davno naucenog, a greh je ne podeliti saznanja sa drugima.
Ja sam ti u dusi i srcu ucenjak. Otisao sam iz nauke u jbg trgovinu iz ekonomskih razloga, ali prva ljubav zaborava nema...  |
| |
|
|
| isnogood |
Posted on 24.10.2009 18:46
|
Moderator
Posts: 1401
Joined: 13.07.2009
|
Hvala momci. |
| |
|
|
| biobiofizicar |
Posted on 27.10.2009 22:19
|
Administrator
Posts: 4180
Joined: 20.03.2009
|
Evo jos jednog pitanjca za razmisljanje u ovoj mozgalica temi.
Kada bi se akvaristicko bilje prodavalo na kilo na pijaci da li ste se ikada zapitali koliko kila zelenisa preracunato na litar vode imate u svom staklencuč
Onako odokativno... 
I da li ste ikada probali da otprilike odredite prirast (ukupnu kolicinu novostvorene biljne mase u svojim aq) na recimo nedeljnom nivou...
Odgovore slati u gr/lit |
| |
|
|
| isnogood |
Posted on 27.10.2009 22:44
|
Moderator
Posts: 1401
Joined: 13.07.2009
|
E da sam sacuvao onu vagu iz dilerski dana... |
| |
|
|
| Blue |
Posted on 28.10.2009 07:42
|
član
Posts: 181
Joined: 09.05.2009
|
Obzirom da znam koliko je 1kg spanaca, rekao bih da u mom akvarijumu (oko 180l) ima 1-1.5kg biljne mase, a pun je bilja. Kada budem sisao, probacu da izmerim visak, da steknem bolji utisak. Ali kako da izmerim tacnu masu kada su biljke mokreč
A za dnevni prirast mase, pretera ga bas. Ajd' da si rekao da merimo visinu stabla ili duzinu listova, ali masuč Pa kako to da procenimč Mada, mogao bih i to da probam, ali za tacno odredjenu biljku, nemaju sve isti prirast. Pustim je jedno mesec dana da raste od neke pocetne vrednosti, pa je posle izvadim i povovo izmerim i razliku podelim brojem dana. Ali to ce biti dosta neprecizno. A potrebna je i dobra vaga. Moja je precizna u 1g, ali je i tolerancija +/- 1g. Znaci, ako dobijem 10, moze da bude negde izmedju 9 i 11, ali to je valjda dovoljno precizno za ove potrebe.
Ajde neke ideje za merenje, voljan sam da ucestvujem u eksperimentu, ako bude jos zainteresovanih. |
| |
|
|
| biobiofizicar |
Posted on 28.10.2009 11:45
|
Administrator
Posts: 4180
Joined: 20.03.2009
|
Tu smo negde. I ja sam krenuo pijacnom matematikom i moja procena mog dobro ubiljenog akvarijuma od 110lit je negde oko 1kg nadzemne biljne mase i jos jedno 250-300g korenja, krtola,...
a dnevni ukupni prirast na ceo akvarijum sigurno nije vise od 10g (kod mene)
Najinvazivnije biljke (socivica, drezga i najas) dupliraju biljnu masu na svakih 7 do 10 dana - naravno da ima i onih koje stagniraju...
I mala merenja koja sam vrsio radi orjentacije:
-15cm drezge tesko je oko 1g
-anubija nana sa 10listova, 5korencica od 5cm i 2cm rizoma teska je oko2,5g
-prosecan list povrsine kutije za cigare sa drskom od 10ak cm tezak je oko 1,5g
otresao od vode izmerio - vratio u vodu - tako sam merio na vagici preciznosti +/-0,1g. Inace prirast se moze meriti i duzinom rasta -razliciti su nacini merenja "grow rate"a koji se koriste u nauci. Ideja je da za sada orijentaciono i makar priblizno procenimo cifre...
Predlozio sam dnevnu procenu u g/lit a ne cm/lit ili %/lit da kasnije ne bi morali da preracunavamo dodavanja korisnih materija koje se ugradjuju u biljke u milimetrima
Ova prica ima malo dublju pozadinu u vezi djubrenja korisnih materija, podloge, sastava biljnih tkiva, i mogucnostima uvecanja ukupne bio mase u aq pri razlicitim uslovima (a u ukupnu bio masu spadaju i biljke i bakterije i alge - svi koji koriste raspolozive nutrijente) .
Ali da ne bacim sve odjedared na gomilu da krenemo redom sa pricom i podatcima o prirastu...
I tudje cifre i iskustva na koja ste naleteli na netu dolaze u obzir za razmatranje.
Edited by biobiofizicar on 28.10.2009 11:52
|
| |
|
|
| Blue |
Posted on 28.10.2009 18:27
|
član
Posts: 181
Joined: 09.05.2009
|
Evo ja cu da pobodem 'biljometar' pored novog lista Lilaeopsisa, pa cu da zapisujem svako vece jedno 10-15 dana, a ti posle preracunavaj to u grame...
A to otresanje od vode, pa merenje, bas mi nesto ne obecava. Ima li kakvog pouzdanijeg resenjač Mislim, ne tresemo svi isto...
|
| |
|
|
| paleoglodit |
Posted on 28.10.2009 18:54
|
član
Posts: 2228
Joined: 10.03.2009
|
Pa mnogo ces da se ovajdis od Lilaeopsisa. Posalji i meni visak kilograma samo otresi vodu
Edited by paleoglodit on 28.10.2009 18:55
|
| |
|
|
| biobiofizicar |
Posted on 28.10.2009 19:20
|
Administrator
Posts: 4180
Joined: 20.03.2009
|
Blue je napisao:
Ima li kakvog pouzdanijeg resenjač Mislim, ne tresemo svi isto...
E pa kad me vuces za jezik (ustvari za prst - posto kucam ovu poruku) evo ti jedan precizniji (iako ni on nije idealan) saljivi metod
a naziva se "umokravanje"
elem:
Nadjes suvozemnu biljku slicne konstitucije, pa je izmeris nasuvo, pa je umokris, pa je ne otreses nego je ponovo izmerisi. E sad: izmerena razlika kod umokravanja je priblizno jednaka neotresanju podvodne biljke, koju onako prirodno mokru izvadis i odma izmeris, pa oduzmes izracunato neotresanje.
I eto dobio si preciznije merenje (kad vec ne otresamo svi isto), ali nemoj sad da kazes i da ne umokravamo svi isto...
Ju sta mi bi - sram me bilo - ali stvarno je preciznije sto je i cilj da umokravanje bude precizno
Edited by biobiofizicar on 29.10.2009 00:25
|
| |
|
