Posto su nam granice malo otvorenije i mogucnost nabavke ovih kozica pristupacnija, a vidim da interesovanja ima, napisala bih ponesto o uslovima koje zahtevaju. Licnog iskustva nemam, ali sam skupljala iskustva drugih, koji su ih uspesno gajili i razmnozavali i dosta citala o biodiverzitetu ostrva Sulawesi i Mailili kompleksu jezera, kao njihovom prirodnom stanistu. Podelila bih svoja saznanja, tako sto bih ih objedinila u ovom postu, kao pomoc eventualnim domacim pionirima, koji su reseni da se oprobaju u uzgajanju ovih vrsta kozica, koje plene svojim sarenolikim izgledom. Pisacu o Caridina sp. Cardinal konkretno, ali se parametri i nacin uzgoja uglavnom odnose na vecinu Sulawesi kozica.
Prirodno staniste: Ostrvo Sulawesi, jezero Matano, u okviru kompleksa Malili
Temperatura: 27-29C
Ph: 8-8,5
Gh: 4-6
Kh: 4-6
NH4: 0ppm
NO2: 0ppm
NO3: 0-15ppm
Caridina sp. Cardinal je vrsta srednje zahtevnih Sulawesi kozica.
Nihovo prirodno staniste odlikuje izuzetno cista, meka i alkalna voda, tako da u akvarijumskim uslovima, mozda najveci problem moze biti izmena vode, jer zahtevaju stabilne parametre. Takodje je izuzetno bitna dobra aeracija i filtracija. CO2 nije preporucljiv.
Velicina akvarijuma ne bi trebala biti manja od 100l za nekih 20-30 primeraka. Iz svega gore navedenog, namece se utisak da nikako nisu za mesoviti akvarijum, pa ni za biljni. Treba im uslove u potpunosti podrediti, sto nije nimalo lako.
Ishrana im je bazirana na zelenim algama, pa i taj uslov moramo ispuniti. Treba izvrsiti pripremu stanista i obezbediti im vecu kolicinu algi na kamenju i panjevima. Prakticno priprema traje 2-3 meseca, a kao dopuna ishrani ide klasicna hrana za kozice i spirulina. Obrok im moze biti serviran tako sto se kamen premaze belancetom i pospe spirulinom u prahu.
Podloga bi trebala biti u vidu koralnog peska, zbog odrzavanja alkalnog Ph, a voda pripremljena na RO uredjaju. Takodje se preporucuje stavljanje lomljenih korala u kanister filtrer i sipanje GH plus i mineral plus preparata.
Uzgoj bilja nije nemoguca misija, ali treba imati u vidu da njihovo prirodno staniste nije bogato biljnim vrstama. Idealno uredjenje bi moglo biti zasnovano na izboru par vrsta mahovina i ponekom nezahtevnom biljkom uglavnom nizeg rasta. Iako se preporucuje koralni pesak kao podloga, moze se ispod njega staviti neki supstrat viseg Ph ranga kao npr. ADA aqua soil Malaya. Treba imati u vidu da imaju obicaj da grickaju bilje i mahovine.
Ako im se gore pomenuti uslovi ispune razmnozavaju se isto kao i sve vrste nasih "domacih" kozica.
Preporucujem ih svakome ko voli izazove.
Izuzetno lepe boje.
Oko njih je jos dosta misterija jer je bilo mresta na razlicitim podlogama, i totalno razlicitim gajenjem.
Sto ne znaci da mogu da podnesu svakakve uslove jer su podjednako imali i uginuca ,narocito pri promenama vode.
Kod mene jos nema mresta,a ni uginulih.
O evo i pionira. Svakako nacin uzgoja ne bi trebao biti shvacen kao recept za tortu, ali je bilo i onih drugih koji su ih prvo samo bucnuli u vodu, skupljali mrezicom mrtve, pa citali. A proslo je i dosta vremena od kad su pocele da se prilagodjavaju akvariumskim uslovima.
Raduje me cinjenica da polako stizu i u nase krajeve. Bilo bi lepo da dobijemo neke pribliznije informacije iz prve ruke o nacinu uzgoja.
Negde od 41. sekunde snimka vidi se dno koje je pokriveno kamenjem koje lici na Lava kamen... Da li se tripujem ili ima nekih podataka o tome ? Veoma su me zaintrigirali ovi snimci posto skupljam ideje za moj 7000 litara akvarijum, gde bih hteo da uradim dno nalik ovim snimcima, kako ce i bilje biti zastupljeno retko mestimicno kao i na ovim snimcima...
Edited by edison on 21.10.2012 22:12
Jezero Matano karakterise obilna kolicina ultrabazicnog magmatskog kamenja, kao i krecnjak i roznac. Lava kamen, koji mi koristimo u akvaristici pripada bazaltnom kamenju. Nikad nisam saznala kako se na srpskom zove, ali engleski naziv mu je Scoria. Kamen koji vidimo od 0:41 je najverovatnije Peridotit koga ima u jezeru poprilicno.
Ovaj podatak ne znam koliko je bitan za to sto planiras, ali daje donekle odgovor na pitanje o neuobicajenim parametrima vode. A mozda nadogradis ideju, pa napravis Sulawesi biotop u tih 7 tona.
Svakako nacin uzgoja ne bi trebao biti shvacen kao recept za tortu, ali je bilo i onih drugih koji su ih prvo samo bucnuli u vodu, skupljali mrezicom mrtve, pa citali. A proslo je i dosta vremena od kad su pocele da se prilagodjavaju akvariumskim uslovima. 
