|
Treset i razni supstrati
|
| zander |
Posted on 30.06.2009 13:55
|
Administrator
Posts: 4947
Joined: 27.11.2008
|
Poto vidim da mnoge stvari nisu jasne oko korićenja treseta ili gotovog supstrata u akvaristici koga interesuje naravno moe da pročita uopte o tresetu, kako nastaje, ph crnih i belih treseta, zato na čistom tresetu gotovo nijedna biljka ne raste i svata zanimljivog.......
Moete pročitati prvo ovaj tekst:
1. TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE PINSDRUP SUPSTRATA (tu bi izdvojio ovu rečenicu: Supstrat se obično sastoji od treseta (svetlog, tamnog ili kombinacije oba) i raznih aditiva poput kalcijum karbonata, NPK đubriva, kompleksa mikroelemenata, perlita, gline i dr. Bez obzira na aditive treba znati da je osnovni sastojak svih kvalitetnih supstrata treset )
2. PRAVILA O SUPSTRATIMA (ovde bi izdvojio: Najveći deo komercijalnih meavina sadri treset sa različitim odnosom perlita, vermikulita ili peska. Procenat treseta varira od 30-70% i ovo: Meanje supstrata nije jednostavno i ukoliko se ne uradi na odgovarajući način moe da izazove tete. - ovo se odnosi na poljoprivredu, znači svaki supstrat ima svoju namenu, za cveće, za rasad, ili neto treće, a vi sad vidite koliko nepravilan (ne znam kakvim da ga nazovem) odnos moe da nakodi korićenjem u akvarijumu.)
3. BLAGO SKRIVENO U MOČVARI (moete pročitati i ovaj tekst)
Jedan moj zaključak iz svega ovoga. Treset, zavisi koji, ali uglavnom čist treset je preko 90 % organske materije, pa i do 98%. Kao takav i sa toliko niskim pH se neće nikad kupovati u marketima pod nazivom "Zemlja za cveće" ili "Čarobna zemlja" iz prostog razloga to cveće ili biljke tu neće da rastu... 
Gore u tekstu je napomenuto kako se taj ph dovodi u normalu, zato se obogaćuje azotnim jedinjenjima ili NPK đubrivom.
Ukoliko pravite podlogu u akvarijumu organskog porekla, trebalo bi bar da imate malo osećaja u svemu, koliko čega, kojim redom itd a ne da vam to bude sve jedno, "kao" sve je to tu pa nek se hrane biljke....
Biljke sasvim uspeno moete da hranite i ako imate čist kvarcni ljunak ili neku drugu inertnu podlogu, sistemima prihrane kroz vodu kao to su EI, PPS, PPS Pro ili neki va sistem....
A na vam je da razmislite i odluite se za koji od mogućih ćete da se opredelite. Pored svega bitno je imati i osećaja u svemu ovome (svim faktorima).
I da dodam jo ovo, dostupnosti hranljivih elemenata u zonama oko korena biljke u podlozi sa niim pH su daleko veće. Tako sa pH > od 7. biljke počinju da pokazuju neke od nedostataka za pravilan rast, kao na primer nedostatak gvođa....
Nisam valda skrenuo sa teme 
Pozdrav  |
| |
|
|
| zander |
Posted on 01.07.2009 11:29
|
Administrator
Posts: 4947
Joined: 27.11.2008
|
I da dodam jo ovo, dostupnosti hranljivih elemenata u zonama oko korena biljke u podlozi sa niim pH su daleko veće. Tako sa pH > od 7. biljke počinju da pokazuju neke od nedostataka za pravilan rast, kao na primer nedostatak gvođa....
(ranije je pisan jedan tekst od Panca za mikroelemente, ali ga nismo objavili, odatle ću samo da izvadim ovu tabelu), Ovo bi naravno trebalo da ide u prilog korićenja treseta u podlozi.
Dostupnost hranljivih elemenata u zavisnosti od pH:
.
zander attached the following image:
|
| |
|
|
| pesavranjanac |
Posted on 01.07.2009 18:26
|
član
Posts: 130
Joined: 20.06.2009
|
 |
| |
|
|
| Dusan79 |
Posted on 22.07.2009 14:02
|
član
Posts: 715
Joined: 21.07.2009
|
Ja ga stavih, i to celih 5L na mojih 40 L akvarijuma! PA sad videcemo! Misljenja su oprecna! Ja licno vidim logiku u stavljanju treseta!
|
| |
|
|
| Marko_Smed |
Posted on 14.03.2010 14:29
|
član
Posts: 150
Joined: 15.02.2010
|
Da ne otvaram novu temu,postojeca ima veze s ovim sto cu napisati.A to je kako Dusko Bojic objasnjava proces prelaska H2S i CH4 u manje opasan HSO4 i koristan CO2+H2O,kada za podlogu koristite zemlju za cvece (potting soil).Kaze se da slika vredi hiljadu reci...
Edited by Marko_Smed on 14.03.2010 14:30
|
| |
|
|
| Marko_Smed |
Posted on 14.03.2010 14:29
|
član
Posts: 150
Joined: 15.02.2010
|
Slika
|
| |
|
|
| Marko_Smed |
Posted on 14.03.2010 14:31
|
član
Posts: 150
Joined: 15.02.2010
|
Vi koji imate iskustva sa hemijom udrite! |
| |
|
|
| Miti |
Posted on 14.03.2010 14:43
|
član
Posts: 800
Joined: 22.03.2009
|
ako nam prevedete sta pise, mi smo anglosaksonski polupismeni!!!! |
| |
|
|
| zander |
Posted on 14.03.2010 17:16
|
Administrator
Posts: 4947
Joined: 27.11.2008
|
Ako neko stvarno hoće da prevede, ja sam isto slab sa Engleskim...
Inače "potting soil" nije isto to i zemlja za cveće, bar se ne odnosi na ono to mi mislimo. A razlika je velika...
Sve i jedna zemlja za cveće ima mnogo vie organske materije od potting soil, a sve to uglavnom samo zbog većih količina treseta u njoj, a ima tu jo svega i svačega od pakovanja do pakovanja.
A opet, "potting soil" moe da napravi jo veći haos od zemlje za cveće ako se ne mea sa jo nečim, kako bi dobio rastresitost, jer se to u akv. podlozi jako brzo slepi i retko koja biljka moe da razvija koren u takvoj podlozi |
| |
|
|
| Marko_Smed |
Posted on 14.03.2010 19:24
|
član
Posts: 150
Joined: 15.02.2010
|
Evo slike na srpskom.Malo sam je skrnavio nemojte da se ljutite
Edited by Marko_Smed on 14.03.2010 19:24
|
| |
|
|
| Marko_Smed |
Posted on 14.03.2010 19:25
|
član
Posts: 150
Joined: 15.02.2010
|
Slika
Edited by Marko_Smed on 14.03.2010 19:50
|
| |
|
|
| Blue |
Posted on 14.03.2010 19:55
|
član
Posts: 181
Joined: 09.05.2009
|
Evo preveo sam i ja na brzaka, istovremeno sa imenjakom, pa ako neko hoce sve to malo da upristoji...
Leva strana, redom, na dole:
Organska materija se raspada i nastaje humus koji ima mogucnost da veze hranljive materije i ucini ih dostupnijim biljkama.
Aerobni supstrat/oksidujuca mikrozona
Aerobno raspadanje pretvara organsku materiju u hranljive materije za biljke. Nitrifikacijom se detoksifikuje amonijak i pretvara u nitrate (NO3). Oksidacijom metana nastaje CO2 koji biljke mogu da koriste.Oksidacijom vodonik sulfida (H2S) se on detoksifikuje i nastaje bezopasni HSO4.
Fe(2+) jon difunduje na gore i kada dodje u oksidujucu mikrozonu nastaje nerastvorljivi oksid gvozdja (FeOOH).
Fosfati se bez problema vezuju za FeOOH koji je ostao u supstratu. Oksidujuca mikrozona kontrolise nivo fosfora u vodi.
Anaerobni supstrat
Anaerobnim raspadanjem nastaju hranljive materije za bilje i humus od organske materije.
Denitrifikacija uklanja nitrate iz vode sto pomaze u sprecavanju njihovog nagomilavanja.
Anaerobne bakterije transformisu nerastvorljivi oksidni talog FeOH3 i MnO2 u rastvorljive Fe(2+) i Mn(2+) jone koje biljke mogu da usvoje.
Izrazito anaerobni supstrat
Redukcija sulfata - anaerobne bakterije transformisu sulfat (SO4) u vodonik sulfid (H2S). Iako je H2S veoma toksican, moze pomoci u redukciji rastvorljivog gvozdja stvarajuci gvozdeni pirit (FeS2).
Fermentacione bakterije razlazu organsku materiju na sircetnu kiselinu, masne kiseline, alkohole, ugljen dioksid i vodonik (fermentacija).
Metanobakterije koriste vodonik, sircetnu kiselinu i CO2 (koji su nastali fermentacijom) i stvaraju metan - CH4 (metanogeneza).
Desna strana, po blokovima:
PO4
vezuje se sa FeOOH i ostaje u supstratu
NO3
denitrifikacija uklanja nitrate iz vode
Fe(2+)
difunduje na gore i kada dodje u oksidujucu mikrozonu, oksiduje se u FeOOH
H2S
vodonik sulfid difunduje na gore i kada dodje u oksidujucu mikrozonu, oksidacijom nastaje bezopasna so HSO4č (neka ovo neko proveri)
CH4
metan difunduje na gore i kada dodje do oksidujuce mikrozone, oksidacijom nastaje CO2 i voda
...
Samo da napomenem da bi sve ovo trebalo dobro proveriti pre nego sto uzmemo zdravo za gotovo. |
| |
|
|
| Marko_Smed |
Posted on 14.03.2010 19:57
|
član
Posts: 150
Joined: 15.02.2010
|
Imenjace tvoje+moje bice dovoljno nadam se! Ajd sad hemicari! Mozda otkrijemo toplu vodu! |
| |
|
|
| biobiofizicar |
Posted on 14.03.2010 19:58
|
Administrator
Posts: 4180
Joined: 20.03.2009
|
brzi ste taman i ja hteo da se uvatim prevodjenja.
Inace nema ovde tople vode (kod nas u aq mora biti mlaka - oko 26celz).
Sve ovo rade razne bakterije u raznim slojevima podloge i delimicno biljke prilagodjavajuci hemijski sredinu u podlozi oko korenovih zilica svojim potrebama
Edited by biobiofizicar on 14.03.2010 20:03
|
| |
|
|
| kisleon |
Posted on 14.03.2010 20:06
|
Administrator
Posts: 504
Joined: 26.01.2010
|
Ja sam stavio na kraj leta u aq od 128L 2cm čistog treseta, preko njega peska 3-4cm i za dva meseca bilje je buknulo, sve to je bilo kao pelcer naraslo je na max veličinu. Sad, evo već sedmi mesec kako raste bilje u njemu, stalno vadim i dodajem po koju novu biljčicu, ne mogu da se alim na treset, kod mene je super. By the way, koristim i CO2 (kvasac sistem).
Pre mesec danas sam formirao jedan aq od 91L i stavio sam supstrat za bilje, kad sam ga kupovao privuklo mi je panju to da su naveli posebno makro i mikro elemente koje sadri supstrat (ne sećam se koje su bile, a kesu sam bacio).
E sad, presadio sam par brzorastućeg bilja iz 128L (gde je čist treset) u ovaj gde je zemlja i primetio sam da neke biljke su pustile veće listove nego to su imale, sigurno im je falio neki element.
Mislim da će sa zemljom biti bolje nego sa čistim tresetom, ali videćemo, jo nemogu da dam finalnu ocenu.
Evo jedne slike od akvariuma sa čistim tresetom posle 2 meseca.
kisleon attached the following image:
|
| |
|
|
| Santorini |
Posted on 14.03.2010 21:32
|
član
Posts: 137
Joined: 31.10.2009
|
To je i logicno jer cist treset ne sadrzi neku posebnu hranu,on je tu da bi podloga ostala rastresita a na nama je da dodajemo djubriva.Prednost je sto ce tesko da zezne neki akvarijum kao zemlja za cvece,a i blyxa uziva u kiselisu.... |
| |
|
|
| zander |
Posted on 15.03.2010 00:16
|
Administrator
Posts: 4947
Joined: 27.11.2008
|
Pa i to zavisi o kom se tresetu radi.
Npr, čist Sphagnum treset da je stavio u taj akvarijum u tolikom sloju imao bi sigurno problem, i to najvie zbog jako niskog pH.
A koji je treset stavio kada kae "čist", ne znam.
Moda čarobnu zemlju Moda Vlasinski, moda...
U Sphagnumu, bi mnoge ovde biljke sa slike imale spaljeno korenje posle nekog vremena
Sphagnum jeste slabo hranljiv treset. A sa one gore slike, to kau "vazduast" i jeste razlog to se nalazi u mnogim supstratima, pored toga to sniava pH celog supstrata.
Nikako ni Sphagnum treset ne treba koristiti sam, pa i pod Blyxu kad se stavlja dobro ga je pomeati sa jo nečim. Njoj je potrebno gvođe i na taj način joj se Fe lake moe dostaviti. (to je za one koji imaju tvrdu vodu i ne neku specijalnu podlogu). Jer znam da su ljudi posle one slike koju sam stavljao za Blyxu i pric pod koren, valda mislili da je samo Sphagnum dovoljan, i onda nita... Blyxa i tako i onako crkne...
naročito jo kad se Fe ne dodaje ni preko vodene kolone... |
| |
|
