PRIRODNA SVETLOST
Ovo je vrsta svetlosti koje se dobija prirodnim putem od strane sunca, celokupan biljni i ivotinjski svet u prirodi je usko povezan sa svetloću. Sam spektar sunčeve svetlosti se kreće od ultraljubičaste preko nama vidljivog dela spectra crvenog, plavog, utog sve do infracrvenog spectra. Sunčeva svetlost je nepodesna za nas budući akvarijum, iz prostog razloga to je ne moemo kontrolisati odnosno ono dopire do naeg akvarijuma pod uglovima koji nisu adekvatni za na mali svet u akvarijumu. Sam poloaj akvarijuma u naoj prostoriji odrediće kolika će količina sunčeve energije biti prisutna i koliko će dugo na akvarijum biti osvetljen u toku dana. Iz gore navedenih razloga se pribegava vetackim izvorima svetla uz pomoć kojih pokuavamo da simuliramo sunčevu svetlost iz prirode.
BOJA SVETLOSTI
Pod ovim pojmom se podrazumeva koji deo spektra će neki izvor svetla da isijava. Proizvodjaci na ambalai sijalica upisuju odredjene brojeve iza kojeg se nalazi oznaka K i ta oznaka oznacava temperaturu (Boju) svetlosti i izraava se u Kelvinima ( K ) .
LUKS
Luks je izraz koji se koristi kao jedinica mere za količinu svetlosti na odredjenoj povrini. Primera radi, sunčeva svetlost ima oko 80,000 luksa. Za uspean rast akvarijumskih biljaka je potrebno od 300 do 6.000 i luksa sve zavisi od vrste biljke .
LUMEN
Ovo je sledeći pojam koji nam je jako bitan kod odabira rasvete i on se odnosi na intezitet svetla koje neko telo daje svojim isijavanjem u toku rada. Lumen je znači jedinica mere koja se obeleava sa L i ova oznaka se takodje nalazi na ambalai sijalica. Ovaj podatak je jako bitan za nas i imaće veliko značenje za na akvarijum .
Uzimajući rasvetu sa velikom snagom ne znači da ćemo time da napravimo pravi izbor, prosto iz tog razloga zato to različite sijalice sa istom snagom ne moraju imati isti intezitet zračenja .
Često se deava da imamo rasvetu prave temperature, ali zbog same dubine akvarijuma nemamo dovoljan intezitet svetla. Ukoliko iz tehničkih razloga ne mozemo da postavimo adekvatnu rasvetu, u tom slučaju se postavljaju sijalice sa oznakom HQ (High Output) ili VHO (Very High Output)
SIJALICA SA VLAKNOM
U samom početku nastajanja akvaristike ovaj tip sijalica je bio najvise rasprostranjen u akvaristici on je bio ujedno i jedan od osnovnih izvora svetlosti. Izvor svetla kod ovog tipa sijalica se dobija iz vlakna koje se u toku rada uari i tako stvar svetlost. Mana ovakvog tipa rasvete je, to se jako greju i veliki su potroači električne energije, imaju mali radni vek, njihov spektar se kreće od 2800 K do 2900 K. Sijalica od 150W ima isijanje od oko 1200 L, ali zbog gore navedeni mana a ujedno i napredkom tehnologije u području izrade sijalica ovaj tip sijalica nije naao neku veću primenu pa se prelo na upotrebu nekih drugih tipova rasvete.
FLUOROSCENTNE CEVI
Ovaj tip rasvete je naao veliku primenu u akvaristici. Uglavnom se koristi kod akvarijuma koji koriste haubu iznad akvarijuma mada nije strano videti armature koje vise sa plafona postavljena iznad akvarijuma. Karakteristično za njih je da ima je radni vek dui nego kod rasvete sa vlaknom, imaju manji koeficijent grejanja i mogu se naći sa različitim spektrom. Fluoroscentne cevi se pune plemenitim gasovima, a na unutranjost cevi je naneen sloj fosfora. Izvor svetlosti nastaje električnim pranjenjem unutar same cevi prilikom čega se emituje vidljiva svetlost. Različite vrste fosfornih premaza koje se koriste u proizvodnji ovog tipa osvetljenja ima za rezultat dobijanje svetla razlicitog spectra i boje. Za rad Fluoroscentnih cevi je potreban uredjaj za starovanje električnog pranjenja ( Starter ) i uredjaj koji ce odravati stalni radni napon ( Prigunica ) .
Fluoroscentne cevi se izradjuju po stardandnim dimenzijama duine: 600 mm, 1200 mm, 1500 mm, 1800 mm. U akvaristici se koriste Fluoroscentne cevi tip T4, T5, T8 i T12. Cevi sa oznakom T5 su Fluoroscentne cevi koje su se nedavno pojavile i karakteristične su po tome sto su to sijalice HQ (High Output) i za svoj rad koriste elektonske prigunice to ih odlikuje samim tim da su lake za montau, lake po teini imaju dui radni vek i zauzimaju malo prostora u haubi. Jedina mana im je malo veća cena i to su teko dostupne na nasem tritu. Za Fluoroscentne cevi se preporučuje da se menjaju na svakih 6 do 12 meseci bez obzira to one naizgled rade, ali vremenom gube na intezitetu i spektru. Ukoliko imate vie cevi montiranih u haubi moete ih menjati po sistemu rotacije, odnosno ne menjati sve cevi odjednom, već ih menjati naizmenično .
METAL HALID LAMPE
Ova tip rasvete proizvodi svetlo jakog inteziteta i imaju iroki spektar temperature svetla. Ovaj tip lampi je nezaobilazan ukoliko imamo dubok akvarijum, njihova mana je visok stepen grejanja sijalica u toku rada sto iziskuje specifičan način njihove montae. Montiraju se na akvarijume otvorenog tipa i u njihovom kupovnom kućitu se nalaze fabrički mali ventilatori koji slue za hladjenje sijalica, samim tim se ublauje grejanje vode u akvarijumu. Na ovaj način je delimično reen problem grejanja, ali i dalje je problem njihova montaa koja je prakticno nemoguca u akvarijumu sa haubama i jedini način da se ovo izvede u DIY sistemu bi bilo postavljanje haube iznad akvarijuma, (otvoreni tip akvarijuma). Boja njihovog spektra je iroka i kreće se od 3500 K do 20,000 K, to je i razlog da su ove sijalice nale svoju primenu u gusto ubiljenim akvarijumima i u morskoj akvaristici. Metal Halid sijalice svojim radom iznad akvarijuma postiu efekat koji se na samom dnu akvarijuma prezentuje kao talasanje vode to je prijatno za oko i daje lep vizuelan efekat.
POWER COMPACT RASVETA
Ovo rasveta najnovije generacije nazivaju se jos i Kompakt Fluoroscentne sijalice. Razlikuju se od Fluoroscentnih cevi po načinu montae. Kompakt Fluoroscentne sijalice imaju grla sa dva ili četiri pina manjih su dimenzija i izradjuju se u različitim oblicima, manjih su dimenzija pa su samim tim i prakticnije za montau. Karakteristicne su po malom stepenu grejanja i jakim intezitetom svetla, za njihov rad potrebna je magnetna prigunica. Mogu se naći u spektru boja od 2500K do 6500 K, zbog navedenih podataka ovaj tip sijalica sve vie potiskuje iz upotrebe Fluoroscentne cevi .
Za sve gore navedene tipove sijalica neophodna je adekvatna armature i hauba uz koju ide i odsijač takozvani reflektor. Mnogi pribegavaju da reflektore naprave u sopstvenoj izvedbi, ali moram da naglasim da se ovakav način često na kraju ne isplati i cesto se dobije suprotan efekat. Za sopstvenu izvedbu najčesće se koristi Alu Folija koja nema ravnu povrinu, ona se sastoji od izlomljene povrine prilikom čega se svetlost rasipa u raznim pravcima i ukupna jačina svetla se ne usmerava tamo gde bi trebala biti usmerena. .
Sam rad osvetljenja u akvarijumu trebao bi da simulira svetlost kao u prirodi, a to je period od 10 do 12 sati rada. Često se u gusto ubiljenim akvarijumima koristi kombinacija sijalica Fluoroscentne cevi i Metal Halid Lampe. Fluoroscentne cevi rade 12 sati na dan dok se Metal Halid Lampa pali svega nekoliko sati u toku dana, sve je ovo u cilju simuliranja perioda i inteziteta sunčeve svetlosti u prirodi .
Period osvetljenja dui od 12 sati nema vidljive efekte po biljke, ali će alge vrlo veto ovo iskoristi. Postoje i gotovi sistemi koji su opremljeni sa tajmerima koji posebnim redosledom uključuju rasvetu i tako jo vie podravaju svitanje i sumrak. Akvarijumi bez biljaka nisu toliko zahtevni po pitanju izbora svetla, za ovakve akvarijume se bira spektar i jačina sijalica koji će da prikau ribe na taj način, da se istaknu njihove boje. Za biljne akvarijume se koriste sijalice sa spektrom koji se kreće od 5000 K do 9000 K i ovo je spektar koje ce nase biljke najbolje da iskoriste. Ipak ukoliko smo bazirani samo na crvenom spektru, za posledicu ćemo imati izduene i tanje biljke, zato se preporučuje Day-Light svetlo 5000 K. Intezitet svetla dosta zavisi od veličine naeg akvarijuma, same dubine , vrsta biljaka koje ce biti u akvarijumu. Ne zahteva svaka biljka isti intezitet svetla.
Poto se različita rasveta, drugačije ponaa, odabir rasvete bi trebao biti usmeren ka računanju pravog odnosa litrae akvarijuma i količini isijavanja. Znači treba se vezivati za računanje po lumenima i biljni akvarijum treba osvetliti od 30-60 lumena po litru. Ukoliko se odlučite za flouroscentnu ili metal halide rasvetu, moete se vezati i za termin wat po litru. Prilikom ovakvog računanja, rasvetu bi trebalo namestiti od 0.7w-1w osvetljenja po litri akvarijumske vode, ali sa dosta jačim osvetljenjem potrebno je dodavanje CO2. Računanje rasvete je uvek bilo diskutabilno, jer dosta zavisi od popunjenosti akvarijuma biljkama. Ovo su samo neke od osnovnih činjenica kojih bi trebalo da se pridravamo pri izboru rasvete.
Dobar tekst.
Paragraf o veličini LUX= Lumena po kvadratnom metru, podatak 300-6000 je meni interesantano na ta se odnosi.
Ukpna količina u naim akvarijumima, ili po pojedinačnom rasvetnom teluč
Naime, po laboratorijskim merenjima intenzitet osvetljenosti u lux-lumen/metar kvadratni daje konkretne podatke da je:
> 20000 lux izuzetno jaka osvetljenost
12000-19999 srednja osvetljenost
6500-11999 slaba osvetljenost.
Ovi podaci su sa Fishkeeping.co.uk i potvrđuju obrazce iz mog srednjokolskog udbenika za Električna Osvetljenja kada preračunavam
Lm/W u Lux-e. Pozdrav
