|
25 litara, prvi put
|
| isnogood |
Posted on 23.09.2012 13:42
|
Moderator
Posts: 1401
Joined: 13.07.2009
|
Ovo je ceo kadar, smanjen na irinu 800px. Otreno sa High pass-om pre i posle smanjivanja.
Kadar nije OK za "zavrnu" fotografiju jer je cilj bio fotografisati varijacije svetla, a za to je ovo OK.
Gledam da u kadar uđe tik malo vie od prostora koje zauzima akvarijum, znači to veći deo kadra da zauzima akvarijum, a to je, na inoj duini 18 (27) oko 60cm.
------------
1 - Nisam uukavao akvarijum, ali sam stavio horizontalno crni poklopac od kutije tako da se naslanja na prednje staklo aq sa jedne strane, a sa druge na aparat, tj. objektiv (zato je ljunak uz prednje staklo taman). Tako sam sprečio da aparat bude osvetljen od svetlosti koja dolazi odozgo.
2 - Sa desne strane akvarijuma sam "produio" bočno staklo crnim kartonom koji blokira bočni izvor svetlosti.
I pored toga sam video refleksiju prsta na okidaču pa sam namestio tajmer da okida dok ja stoji sa strane.
3 - Levo je beli karton, da vraća nazad svetlo i da doosvetli lavu sa leve strane.
4 - Pozadi je beli karton koji stoji koso, na komodi je odaljen od akvarijum 5, 6cm, a naslanja se na gornju ivicu zadnjeg stakla. Tako se manje svetla vraća od pozadi. Ovo radim jer kad se mnogo svetla vrati otpozadi ona picasta lava na sredini postaje mutna (blagi efekat kontra svetla).
Na slici je ceo kadar.
------------
Da li je poenta u tome da rasveta bude otkrivena, ne bi li refleksijom pri koriscenju zilberica postigao bolji efekat nego kad fotografises sa usmerenim jednim rasvetnim telom?
Bolje je imati svetlosni izvor u reflektoru, tj usmeren. Tako se automatski vraća svetlost koja ide kontra od objekta koji se fotografie nazad ka objetku.
Ako je svetlost mnogo jaka (otra) onda se ispred reflektora stavljaja neto to će ga "umekati" kao npr paus, običan papir ili laka bela tkanina (paziti da bude odaljeno ukoliko izvor svetlosti emituje visoku temperaturu!).
Ziberice se mogu koristiti na vie načina.
A Prvo u poziciji koja "vraća nazad" svetlo koje slobodan izvor poput tedljive sijalice baca kontra od akvarijuma.
B Drugo, kao na gornjoj slici (označeno brojem 3) kada vraća svetlost koja je prola kroz akvarijum nazad u akvarijum (dosvetljavanje strane koja bi inače bila u senci). Ovako se koristi kada se fotografie napolju, kada je izvor svetlosti sunce, a da bi se dosvetlili delovi koji su u senci.
C Na dole prikazanoj fotografiji je zilberica bila tako nametena da je bočni izvor osvetljavao direktno lavu i pravio senku na zadnjem staklu + opet jače osvetljena pozadina (desna strana) i "mutnije" stene.
To sam "popravio" tako to sam "zilbericu" okrenuo tako da usmerava svetlo ka sredini i prednjem staku, a da blokira zadnje staklo (označeno sa X).
------------
Svetlost je vrlo pipava i varljiva. Oko je na jedan način registruje, a kamera na drugi.
Moe se učiti iz ličnog islustva, ali i iz gomile tutorijala koji objanjavaju razne načine osvetljenja kada se fotografiu portreti, kao i rezultate različitog podeavanja rasvete.
Edited by isnogood on 23.09.2012 14:15
|
| |
|
|
| zander |
Posted on 23.09.2012 14:20
|
Administrator
Posts: 4947
Joined: 27.11.2008
|
Ove finese mogu dobro da dodju nekom ko zeli da napravi sto bolju zavrsnu fotografiju akvarijuma. 
1 - Nisam uukavao akvarijum, ali sam stavio horizontalno crni poklopac od kutije tako da se naslanja na prednje staklo aq sa jedne strane, a sa druge na aparat, tj. objektiv (zato je ljunak uz prednje staklo taman). Tako sam sprečio da aparat bude osvetljen od svetlosti koja dolazi odozgo.
To je taj karton sto se vidi na ovoj slici predpostavljam. Juce sam gledao tu fotku pa mi nesto nije bilo bas najjasnije sta je to...
 |
| |
|
|
| isnogood |
Posted on 23.09.2012 16:09
|
Moderator
Posts: 1401
Joined: 13.07.2009
|
Da, poklopac koji sa gornje strane ima aru, a sa donje je zift crn je "titio" kameru od svetla.
Tu se lepo vidi i kako je sa desne strane nameten zilb, da bočno svetlo ne ide ka zadnjem staklu. |
| |
|
|
| isnogood |
Posted on 23.09.2012 23:43
|
Moderator
Posts: 1401
Joined: 13.07.2009
|
Nasao sam ove fotografije gde se odlicno vidi koliko kontra svetlo "muti" fotografiju.
S leva na desno: bez kontra svetla / nekontrolisano kontra svetlo / kontrolisano kontra svetlo.
A dobro se vidi i koliko plitka dubinska ostrina moze da da trecu dimenziju kadru.
|
| |
|
|
| isnogood |
Posted on 26.09.2012 01:40
|
Moderator
Posts: 1401
Joined: 13.07.2009
|
Korisni članci na temu rasvete:
http://www.refoto...u.269.html
http://www.refoto...hiveId=105
http://www.refoto...hiveId=104
http://www.refoto...hiveId=103
Ima u arhivi jo toga.... |
| |
|
|
| Jeca |
Posted on 26.09.2012 16:16
|
član
Posts: 198
Joined: 15.05.2009
|
Isprobala sam reflektor i recimo da su rezultati uzasni. Preosvetljena fotografija, jedan nagoreli karton, kuca puna dima, pet pokvasenih flis papira i jedan mokri carsaf.  Bice da mi je falio jos jedan par ruku, ali opet ni to nije garancija da bi fotka uspela. Pretpostavila sam da greje jako, ali nisam znala da moze bas toliko da se usija za par minuta. Kako je moglo biti, dobro je proslo.  Sad sam bar mirna sa saznanjem da je reflektor koji posedujem prejak i da isijava zutu svetlost. Ali ostaje iskustvo i veliki broj korisnih saveta iz ove teme, koje cu upotrebiti jednom kada dodjem u posed adekvatne rasvete. |
| |
|
|
| zander |
Posted on 26.09.2012 21:38
|
Administrator
Posts: 4947
Joined: 27.11.2008
|
Kad kazes to za zutu svetlost da isijava, koliko tu pomaze podesavanje balansa belog na apratau, jel si probala to dal moze da pomogne bar malo?
Izvinjavam se malo za off na temu, da ne bude totalni off dobri su ti ovi linkovi |
| |
|
|
| Jeca |
Posted on 26.09.2012 22:34
|
član
Posts: 198
Joined: 15.05.2009
|
Nisam probala, jer nisam imala vremena da menjam podesavanja. Morala sam da gasim karton posle trece fotografije. Ali u mom slucaju ne bi pomoglo. Mozda da je blago osvetljeno bi imalo efekta. |
| |
|
|
| isnogood |
Posted on 26.09.2012 22:58
|
Moderator
Posts: 1401
Joined: 13.07.2009
|
Podesavanje WBa sigurno pomaze, pitanje je samo koliko fotoaparat dopusta da se isti podesava. Sto je uredjaj kvalitetniji to su mogucnosti vece.
http://www.cambri...alance.htm
Reflektor o kom pricas Jeco je, pretpostavljam, halogeni, cim toliko greje. Nisu mu potrebni minuti, vec sekunde da se ugreje. Nisam video halogenu sijalicu koja isijava belo ili hladno svetlo.
Ako je reflektor prejak i ako ne pomaze ni beli zastor ispred njega sledeci korak je da ga okrenes od akvarijuma i sa velikom belom povrsinom vratis svetlost nazad, tj simuliras kisobran. U kucnoj radinosti, bez adekvatne opreme, za ovo, kao i za tvoj prvi pokusaj neophodan je minimum jos jedan par ruku.
Edit: kao problem, kod vecine je to sto su nam akvarijumi uglavnom "upakovani" na nekom mestu i tesko im je prici sa strane, a narocito otpozadi. Organizacija rasvete, narocito u varijanti stap i kanap, zahteva prostor za manipulaciju...
Edited by isnogood on 26.09.2012 23:27
|
| |
|
|
| Jeca |
Posted on 27.09.2012 01:26
|
član
Posts: 198
Joined: 15.05.2009
|
Vec se vidim u epizodi dva kako odsrafljujem vrata belog plakara. Ako to ne upali nema trece epizode. Koliko treba da bude udaljena ta velika bela povrsina od akvarijuma tj. reflektora? Da li moze obican beli carsaf, stolnjak ili treba da bude neka reflektujuca povrsina? Da li mogu da posluze obicni kineski kisobrani koji imaju srebrnkastu unutrasnjost ili su ovi namenski iz nekog razloga posebni?
Edited by Jeca on 27.09.2012 01:35
|
| |
|
|
| isnogood |
Posted on 27.09.2012 11:20
|
Moderator
Posts: 1401
Joined: 13.07.2009
|
Namenski su posebni jer su pravljeni za određenu namenu, a mogu da poslue i kinezi.
Na ostala pitanja će nam ti dati odgovor kad bude probala, jer dok ne proba - ne zna  Ali obavezno sa jo jednim parom ruku! |
| |
|
|
| isnogood |
Posted on 30.09.2012 23:52
|
Moderator
Posts: 1401
Joined: 13.07.2009
|
Iako nema očiglednih "izdajnika" duge ekspozicije, poput riba, refleks na povrini i otrina drop checker-a otkriva razliku između kratke ekspozicije sa velikom blenodm i duge ekspozicije sa malom blendom.
|
| |
|
|
| isnogood |
Posted on 01.10.2012 00:03
|
Moderator
Posts: 1401
Joined: 13.07.2009
|
Mahovinu (Fissidens, Christmas, Flame) sam uvek lepio super lepkom za hard i nisam imao problema.
I dok sa mahovinama super lepak odlično radi sa Monosoleniumom to nije slučaj. Propao je na svim mestima god je doao u dodir sa super lepkom.
Udenuo sam jo nekoliko pelcera Oldenlandia salzmannii.
Pre nedelju danas sam pustio CO2 iz boce, ono to je ostalo u njoj, i to 50-60 mehura u minutu i vidi se razlika u rastu.
Iako je mahovina od početka rasla sada je dobila na intenzitetu rasta. HC se se oporavlja, stidljivo, ali ide.
Bocnuo bi na par mesta E. Parvulu i Glossu, ali te biljke su, izgleda, u Beogradu istrebljene.
|
| |
|
|
| isnogood |
Posted on 22.10.2012 01:56
|
Moderator
Posts: 1401
Joined: 13.07.2009
|
Prolo je mesec dana i svata se deavalo u ovom staklu.
Taman to je HC krenula akvarijum je iz sve snage "napala" braon alga, pokrila je staklo, podlogu i sve biljke.
HC je bukvalno sprena, oni delovi koji su bili pokriveni ljunkom su preiveli.
Nakon merenja nitrita i nitrata (test 5u1) bio sam okiran jer su testovi pokazivali neverovatne koncentracije (pritom nisam đubrio ni sa čim, čak ni osmocote u podlozi). Znam da nisam ba najbolje oprao ljunak i lavu, ali ovolika koncentracija NO2 i NO3 me je ba iznenadila, naročito to nije bilo faune u ovom akvarijumu. Celu priču prati obilna količina skrame na povrini.
Monosolenium i mahovina se nisu ni malo potresli oko ove situacije, kao korov bujali su, čak sam morao i da ih iam (oiano smeteno u tegle), dok je HC stradala, tako da sam sa njom opet na početku.
S obzirom da nemam velike mogućnosti po pitanju testiranja znam samo da je koncentracija N bila odvratno visoka, kao i koncentracija CO2 (duplo manja količina od 60 mehura/minutu zadovoljava potrebe biljaka u ovom staklu).
Prva stvar koju sam uradio je promena vode, 50% iz nekoliko puta, kako bi koncentraciju N spustio na prihvatljiv nivo.
Prve nedelje, kada se koncentracija N smanjila dodao sam P i K, u malim dozama kao i 0.5ml Slavola.
Braon alga je počela da se povlači, intenzivno, ali se pojavila, u manjem obimu, zelena prakasta (ta alga me ba voli, već godinu i po ne mogu da je se otarasim, prvo u velikom aq, a sad i u ovom malom).
Sledeće nedelje sam nastavio sa P, K i Slavolom + sam dodao i prstohvat Agrostemina.
Prolo je dve nedelje od kad sam počeo da se bavim ovim problemom i rezultati se vide na slici, naravno, staklo je "odmaćeno" od alge.
Prolog vikenda sam dobio od Cika Zube nekoliko strukova Rotale Mini, za sada se dri.
Od danas počinjem sa prihranom EasyLife-ovim proizvodima (zagovaram vazda DIY, tako je i dalje, ali ta je dabe i bogu je drago) i to na nedeljno:
N - 20 ppm
P - 3 ppm
K - 13 ppm
Fe - 1 ppm
Profito 1.5 ml
Slavol, max do 0.5 ml
i Agrostemin jednom mesečno.
to se tiče uređenja akvarijuma ono će se znatno promeniti, korak po korak.
Prvo, pustiću onaj korov u levom zadnjem uglu, Salzmannii, da izađe iz vode.
Voleo bi bocnem jo par biljaka i da ih pustim da izađu iz vode. |
| |
|
|
| isnogood |
Posted on 22.10.2012 02:28
|
Moderator
Posts: 1401
Joined: 13.07.2009
|
Ah da, fotografija 
|
| |
|
|
| Jeca |
Posted on 22.10.2012 04:10
|
član
Posts: 198
Joined: 15.05.2009
|
Lepo sto si resio probleme. Vidi se napredak.
Zickam neki mic ovog strucnog izraza:
|
| |
|
|
| isnogood |
Posted on 24.10.2012 19:55
|
Moderator
Posts: 1401
Joined: 13.07.2009
|
Dam ti pola, ostao jedan. |
| |
|
|
| lp |
Posted on 25.10.2012 12:09
|
član
Posts: 94
Joined: 14.09.2010
|
Lijep malac nema ta...tko bi rekao da je to samo 25 litara. Moda da iza ubaci neto travnato, neki nii eleocharis, pa da glumi neto kao viviparu u velikim tankovima.
Zanimljivi eksperimenti sa fotkama. |
| |
|
|
| tusta |
Posted on 26.10.2012 00:33
|
član
Posts: 67
Joined: 19.10.2011
|
isnogood wrote:
Od danas počinjem sa prihranom EasyLife-ovim proizvodima (zagovaram vazda DIY, tako je i dalje, ali ta je dabe i bogu je drago) i to na nedeljno:
N - 20 ppm
P - 3 ppm
K - 13 ppm
Fe - 1 ppm
Profito 1.5 ml
Slavol, max do 0.5 ml
i Agrostemin jednom mesečno.
Nesto sam racunao, pa jedno pitanje vezano oko prihrane, nebitno to sto je iz palete EasyLife...
Konkretno:
Da li dobijenu koncentraciju kalijuma racunas iskljucivo dodavanjem iz KNO3, jer ovde mi se to nekako poklapa da na 20 ppm nitrata, bude oko 13 ppm kalijuma. I do koje granice odnosa mozemo da idemo sa posebnim dodavanjem kalijuma (preko k2so4 naprmr) u kome bi ukupna koncentracija kalijuma (iz kno3 i k2so4) bila drasticno veca od koncentracije nitrata, a da ne dodje do neke reakcije izmedju elemenata u kome bi kalijum potro nitrate, kako sam negde procitao.
Recimo N 20 ppm a K 30 ppm ... i vise...
Ovo mi je jako bitno zbog nekih postavki u kome imamo biljke koje u velikoj meri trose kalijum, (hygrophilie i sl.)
I na kraju gvozdje racunas dodavanjem kroz mikro elem. ili ga dodajes u cistom obliku?
Izvini za off... ali me malo zagolicalo
p.s. ako u medjuvremenu ne nabavis, javi mi se iduceg vikenda za Hygrophilu Rosanervig, kada planiram da je malo skratim...
Edited by tusta on 26.10.2012 00:39
|
| |
|
|
| isnogood |
Posted on 26.10.2012 01:33
|
Moderator
Posts: 1401
Joined: 13.07.2009
|
Kalijum računam po specifikaciji proizvoda koji se zove Nitro, a gde na etiketi kae da 10ml na 500l dodaje 2ppm NO3, a K podie na 1.3 ppm. Vrlo moguće da je unutra rastvor KNO3.
Kada sam sam mućkao hemiju K sam dodavao iz KNO3 i KH2PO4 i računao sam ukupan K iz oba jedinjenja.
Samo na početku bavljenja biljnjnom akvaristikom sam pored gore navedenih dodavao i K sa KCl-om, ali to već dugo ne radim.
Ako se dobro sećam vrednosti K nikad nisu prelazile N jer sam N dodavao i kroz Ureu, a KH2PO4 sam uvek dodavao u vrlo malim koncentracijama (tek po par ppm na nedelju ili dve).
Gvođe sada dodajem sa proizvodom Ferro, isto po specifikaciji.
Za mikro koristim Profito, kao i do sada (imao sam izlete sa Brexilom i CSM+ B ), i u svakom slučaju sam dodavao Fe posebno pride. Znači Profito po uputstvu sa ambalae, a gvođe posebno, sada Ferro po uputstvu, a ranije Wuxal Fe i to tako da nedeljno dodam 0.5ppm (ako se dobro sećam). Sad bi malo da probam sa jačom koncentracijom gvođa, da vidim ta će da se deava...
Iskreno, nemam pojma ta se događa ako poveća K značajno, ali opet, ako su biljke veliki konzumenti K onda, realno, povećana doza se i vie konzumira pa na kraju ispadne da K nije u toliko velikoj koncentraciji...
Generalno, ja nemam pojma koji odnosi su dobri, jer to u mnogome zavisi od gomile faktora. Uvek sam pokuavao da vidim po biljkama ta im nedostaje, ali nikada nisam imao situaciju sa overdozom K.
Nema offa ovde
Javljam se za Rosanervig!
@lp - prvo ću da probam da u pozadinu stavim biljke koje će da izađu iz vode i rastu emerzno, ako ne bude izgledalo kako očekijem vraćam se tvom savetu. |
| |
|
