Dizanjem temperature opada moc rastvaranje gasova u vodi tako da je tesko dici i temperaturu i povecati koncentraciju CO2 u vodi istovremeno
Edited by paleoglodit on 14.02.2011 07:07
Pedjak postoje miljenja medju akvaristima da i stres moe da izazove crvenilo kod biljaka, kao i nedostatci ili vikovi nekih mikro (vikovi Fe, Mg, Mn,..) ili makro (nedostatak azota) elemenata, kao i da pH ima veliki uticaj.
Ja lično nemam neka sopstvena saznanja (ni teorijska ni praktična) na ovu temu). Moguće, moguće - ne odbacujem ni tu vrstu razmiljanja - uostalom dosta su ljudi pisali o tome i iznosili svoja iskustva u temi Crvene biljke i Fe
to se tiče temperature. Fotosinteza je temperaturno zavisna, ali to je zvonasta, a ne saturaciona kriva. I o tome smo pisali u temi CO2 i zapremina akvarijuma
Dok je uticaj CO2 saturaciona kriva (imaju grafici u istoj temi)
Ja ne vidim kako bi podizanje temperature pojačalo fotosintezu ili sintezu zelenih pigmenata.
Dizanje koncentracije CO2 svakako vremenom die proizvodnju svih pigmenata u biljci (kao i kompletnu produkciju bio mase) sve do saturacionih vrednosti za CO2. I ovde nisam siguran zato bi biljka proizvodila samo zelene pigmente - po meni je logično da proizvodi sve pigmente kako bi hvatala svo raspoloivo svetlo, a najvie ba onih koji mogu da uhvate najvie svetla u danim svetlosnim spektralnim uslovima. Po meni na taj način bi biljka pravilno odgovorila na povećanje koncentracije CO2. Znaci pod nekim lampama i na nekim dubinama biljka će odgovoriti na povećanje CO2 povećanjem količine zelenih pigmenata, a pod nekim drugim lampama i u plićaku verovatno nabijanjem crvenih pigmenata. Ovako ja razmiljam.
Zato jo mislim da biljka koja raste i pribliava se povrini ujedno i crveni ne počinje da se brani od svetla i stresa, nego naprotiv počinje da uiva u novom svetlosnom okruenju.
Pa postoje i drugi pokazatelji i skoro sve stabljikaste biljke su primer za to:
to je krunica biljke blia povrini ne samo da se kod mnogih biljaka novi listovi farbaju crveno, nego počinju i da rastu guće, mesnatiji su, veći, stabljika se zadebljava, kreće račvanje, pa zar to nisu pokazatelji da biljka tamo uiva u novim, boljim svetlosnim uslovima. Iako se izduila i povećala jako put za transport materija od korena do mladih izbojaka svaka biljka (i u vodi i na suvom) upravo rastom tei ka osvajanju to veće "svetlosne" nie i pravljenja to veće ladovine konkurenciji.
I napomenica i potsetnik:
Kod vodenih biljaka rast ka povrini vode kao i konačno dostizanje povrine (plivajući listovi), pa i njeno "probijanje" (emerzni delovi biljke iznad povrine vode) naravno da ima za cilj pored osvajanja "svetlosne" ekoloke nie i cilj osvajanja CO2 nie obzirom da je iznad vode CO2 mnogo dostupniji nego u vodi. Za ovo nove blagodeti iznad povrine vode biljka je spremna da plati i odredjenu cenu i menja morfologiju lista i stabla jer ovi plivajući listovi ili emerzni delovi biljke moraju da počnu da se bore i sa problemima gravitacije, dehidracije, evaporacije, preteranog zagrevanja, svega onoga to biljku nije mučilo pod vodom. Svedoci smo da mnoge vodene biljke rado plaćaju ovu cenu, pa da su čak i evolutivno pre nekih par miliona godina reile da izadju iz vode na kopno....
Bez da ulazim u naucni deo ove teme, mislim da ce biljke uvek da se trude da rastu sto vise i da se razmnozavaju. Koje god svetlo im dali one zapinju da rastu. Dodavanjem CO2 i mikro i makro elemenata samo podsticemo tu pricu. Ukoliko nema dovoljno svetla za foto sintezu, tu dolaze alge da pokupe sto je ostalo od hrane. Tako da mislim da je to balans koji zavisi od akvarijuma do akvarijuma. Svetlo-doziranje hrane-rast bilja. Kao sto je i dokazano, one rastu i na 6500K i na 2700K i na mnogim drugim spektrima, samo je pitanje intenziteta i opet da kazem bitan je i broj lumena.
E sad, zasto crveni pigment razvija na povrsini, gde je intenzitet svetla veci....to cak zavisi i od biljke do biljke. Meni su neke zelene i na dnu (50cm) i na povrsini. polisperma i rotala mi crvene na vrhovima, proserpinaca je komplet crvena , egeria je komplet zelena, bolbitis je takodje komplet zelen....mislim da zavisi i od tendencije biljne vrste da ispolji svoje crvene pigmente. ....
Nikako da mi padne neka zamisao vezana za ovo, čak sam sve zbunjeniji kako o ovome razmiljam... Ba me je Biov primer totalno zbunio...
Ako pogledamo spektre Day i Nature lampe, videćemo da Day lampa ima mnogo vie plavog svetla od Nature, a ba na Nature lampi je biljka odlučila da pocrveni i tako bolje upije plavi spektar... Na onoj lampi gde ima dovoljno plavog svetla biljka je ostala ista, a na onoj gde ima malo plavog, biljka se promenila i prilagodila da maksimalno iskoristi ono to joj je dato od plavog... Dal' ovo ima neke veze ili nema nemam pojma, ali ako ima očigledno smo greili kada smo mislili da bilje vie "voli" crveni spektar...
Edited by daweed on 14.02.2011 17:49
Ni ja dawee ne mogu da se snađem sa ovim. Čitajući nekoliko ranijih tekstova na linku Aqua Botanic-a, testiranjem su ustanovili da je najbolja od svakodnevnih neonki u upotrebi Philips TL-D 830 za crvenilo biljakač Pozdrav
Chelydra čuo sam sa jo par strana i ovu hipotezu, da je razvijanje crvenog pigmenta potreba za zatitom od UV. Molim te ako ima neki dobar link ili si ovaj deo priče skockao u svojoj glavi da nam predoči, jer ja nisam uspeo nita interesantno i relevantno da nadjem...
Daweede tvoje pitanje je na mestu.
Ovo to si ti logično pitao ne uklapa se potpuno u u priču koju pokuavam da sklopim u glavi naglas razmiljajući - sem ako ne postoji jo jedno "ako..."
Moda ba ovo to je Chelydra pomenuo moe da bude "caka u caki"
Mozgamo i dalje...
A dok mozgamo da kompletiram temu sa onim graficima o kojima sam pričao. Ovi grafici su relevantne eksperimentalno izmerene stvari u prirodi - nemaju veze sa mozganjem i teorijom.
Prvo srednji red slike 3 i slika 4. iz citiranog članka. Vezano za prodiranje svetlosti u vodu i o spektralnim karakteristikama svetlosti u raznim tipovima vode i na raznim dubinama
I evo apsorpcionih spektara za 20 vrsta algi i fotosintetiućih bakterija snimljenih invivo.
Primećuju se ogromne razlike u zavisnosti od vrste stanita i svetlosnih uslova u kojima alge ive.
Dole desno dodao sam onaj grafik sa apsorpcionim krivim osnovnih pigmenata na koji je ekstrapoliran i emisioni grafik sunca na povrini zemlje (ono to stie do povrine vode). Moda nam kasnije zatreba u temi...
Evo malo sam se neko vreme ucutao i istrazivao sam ove clanke iz Chelydrinog posta. Takodje sam jos malo dodatno kopao i u vezi PedjaK-ovog posta i uticaja temperature na kolorit biljaka. Ma kopao sam sve i svasta. Proveravao sam i hipoteze o crvenilu kao reakciji na stres, kao reakciji na promenu pH, kao zastiti ne samo od UV nego i od preteranog jake svetlosti iz vidljivog spektra, zatim hipoteze o reakciji na manjke nutrijenata, na viskove nutrijenata, onu hipotezu o prilagodjavanju svetlsnim uslovima i popunjavanju slobodne svetlosne nise, o pigmentima zastitnicima od UV, o pigmentima zastitnicima od slobodnih radikala, o teoriji promene boje kada se hlorofili tope, a isplivava boja ostalih pigmenata, o ekolskim aspektima boje, o bojama i bojenju biljaka kao atraktorima insekata i oprasivaca i raznosaca semena ili naprotiv upozorenjem "ne diraj me gadna sam za jelo ili jedi me slatka sam", itd,....
Verovatno sam nesto i zaboravio, ali bas sam se nacitao.
Pa kakav je zakljucak:
Ajde da kazemo da sam za svaku od ovih prica naisao u ozbiljnim naucnim referencama na eksperimentalne dokaze i potvrde za sve gorepomenute efekte - na boju biljke moze uticati sve gore pomenuto na gore pomenute nacine i verovatno jos dosta toga gore nepomenutog.
I sta mi prosecni akvaristi sada da mislimo i kako da radimoč
Pa ostaje nam ona dobra stara akvaristicka:
Svaki akvarijum (i svaka biljka u njemu) su prica za sebe.
Salu na stranu ceo set onih parametara (podloga, prihrana, fizicke i hemijske karakteristike vode, rasveta,...) koji u akvarijumu inace uticu na sve naravno uticu u velikoj meri i na crvenilo biljaka. I eto nekome kao meni pocrveni jedna grana, a druga ostane normalno zelena i to na istoj biljci, nekome akvarijum vristi od krvavih biljaka, a nekoga nece, pa nece, a uradio je skoro sve kao i drugi. U tom "skoro sve" i lezi caka.
Pricajuci o svetlu i crvenilu - na stranu teorije i teoretisanja, mislim da nas praksa i neka nasa akvaristicka iskustva navode na zakljucke:
1. Da Gro lux i varijante lampi slicnog spektra pospesuju crvenilo;
2. Da przenje biljke jakim svetlom generalno pospesuje crvenilo;
3. Da niske kelvinaze ispod 4000K pospesuju crvenilo;
4. Da sto je manja visina vodenog stuba iznad biljke to je verovatnije da ce biljka biti uspesno crvena...
Ove zakljucke treba shvatiti uslovno kao smernice, a ne kao pravilo i uticaj svetla uvek treba posmatrati zajedno i u korelaciji sa onim ostalim gorepomenutim faktorima i parametrima u akvarijumu.
Ako neko ima jos nesto da doda ili oduzme ili iskritikuje - navalite! Edited by biobiofizicar on 16.02.2011 18:05
Ima i detalja u tekstu sa linka, koji se u Travku poklapaju donekle. Pri izmeni vode, prednji par rasvete je isključen-neposredno je iznad RC-i dobija pun intenzitet tek po zavrenom poslu. Prihrana je uvek na nekom sigurnosnom minimumu, a voda sa vrlo blagim odsupanjem parametara. Pozdrav
