Ovde se prepliću dve teme.
Jedno je stimulacija oiljavanja reznica uz pomoć hormona to za veliku većinu vodenih biljaka uopte nije potrebno, a drugo je propagacija iz kulture tkiva.
Ovo drugo je veoma veoma komplikovano i trai laboratoriju. Dalje, sastav hranljivog gela je tajna i različit je za svaku biljnu vrsto, dalje dobiti sterilan uzorak je muka isusova. Potrebno je mnogo rada uz pristup laboratoriji.
Mnogo je jednostavnije kupiti gotovu biljku in vitro
U svakom slučaju nije nemoguće ali samo se retkima isplati.
Potpisujem sve sto je napisao Rainforest .
Koristio sam zasebno hormone u biljnoj akvaristici,ali usled nedostatka iskustva moze nastati vise stete nego koristi,jer usled prekomernog koriscenja jednog od hormona,moze doci do anomalije rasta same biljke. Takodje sam koristio nesto na foru ADA-inog Green gaina koji mi je napravio Octopus i sa tim sam imao vidljivih rezultata,narocito posle orezivanja biljke kada su pelceri mnogo brze izbijali...taj preparat je u sebi sadrzao,izmedju ostalog,hormon citokinin.
Mikropropagacija je vrlo kompleksna metoda razmnozavanja biljaka iz tkiva istih i to mi je bilo interesantno jedno vreme zbog same fascinacije da je tako nesto moguce,medjutim mnogo brze i jednostavnije je razmnoziti biljku unutar akvarijuma,odnosno emerzno,pre svega zbog zbog toga sto sve mora biti 101% sterilno,sto svaka biljka zahteva poseban gel,sadrzinu hormona i sto su velike sanse da ce se sve to ubudjati,odnosno da nece uspeti.
Moji drugovi se uspesno bave mikropropagacijom ukrasnih biljaka.
Posto je ova zanimljiva tema obnovljena, da se i ja ukljucim jer provedoh 4 odlicne godine u laboratoriji za kulturu biljnih tkiva u Institutu Sinisa Stankovic i odoh sa dosta prakticnih iskustava (doduse pre dobranih 20 godina i dosta se zaboravilo). Naime zadnja dva posta Rainforest-a i Aquamaniac-a idu u pravom smeru. Uopste kulura tkiva je savremena metoda u biljnoj nauci (fiziologiji ali i drugim granicnim oblastima) koja pored mikropropagacije podrazumeva i brojne druge postupke (kultira celija, haploida, embriogeneza, razne vrste transformacija celija itd). I da ne odem u of topic vracam se na mikropropagaciju, postupak kod koga se biljni materijal unosi u sterilnu kulturu i direktno organogenezom ili embriogenezom iz unetog tkiva (list, izdanak, seme, nekad i koren) dobijaju nove biljke ili se nove biljke dobijaju preko indukovanih kalusa (amorfna masa dediferenciranih celija tkiva i organa biljaka). Elem, za sve ovo vam je potrebana laminarna komora (za sterilne uslove), lab. posudje za kulturu (mogu i obicne tegle bitno da dihtuju) i naravno gomila hemikalija jer u agarozni gel koji je medijum gde se tkiva usadjuju treba dodati i makro i mikro elemente (u tome imamo iskustva) ali i odgovarajucu kombinaciju i kolicinu fitohormona bez kojih cela prica pada u vodu. Ti hormoni spadaju u tri glavne grupe: auksini, citokinini i giberelini (tu je i etilen ali nije toliko zastupljen u kulturi). Njihovom kombinacijom i koncentracijom u agaru postizemo da biljno tkivo reaguje umnozavanjem i to u zeljenom smeru, odnosno ka zeljenom organu (izdanak, koren, kalus itd). Zaboravih da naglasim da se sav biljni materijal koji se unosi u kulturu mora sterilisati odredjenom koncentracijom varikine jer gljive i bakterije jedva cekaju da se domognu hranljivog medijuma i bude buum, sve puno za dva dana. Sve biljke u posudama se drze na policama sa neonskom rasvetom u odredjenom fotoperiodu kao i u aqua.
To je u kratkim crtama. Stoga mislim da je prica suvise komplikovana za vecinu biljaka koje se lako razmnozavaju pelcerima, izdancima, odnosno reznicama u akvarijumu. Ali mislim da mesta ima za razmisljanje o na primer spororastucim biljkama koje trpe emerzan nacin zivota (jer u kulturi vladaju slicni uslovi, "vlazno, sa nogama i vodi"). One bi se u relativno kratkom roku (nakon detereminisanja prave recepture u kulturi sto moze potrajati par meseci) mogle razmnoziti u velikom broju. Sam postupak organogeneze i oziljavanja nakon toga traje dva ciklusa, znaci 40 dana. Za razkliku od suvozemnih biljaka akvarijumske ne treba aklimatizovati na suve uslove terestricnog nacina zivota vec idu u akvarijum sto bitno olaksava dostizanje krajnjeg cilja, novu biljku spremnu za samostalni zivot.
.
) ali i odgovarajucu kombinaciju i kolicinu fitohormona bez kojih cela prica pada u vodu. Ti hormoni spadaju u tri glavne grupe: auksini, citokinini i giberelini (tu je i etilen ali nije toliko zastupljen u kulturi). Njihovom kombinacijom i koncentracijom u agaru postizemo da biljno tkivo reaguje umnozavanjem i to u zeljenom smeru, odnosno ka zeljenom organu (izdanak, koren, kalus itd). Zaboravih da naglasim da se sav biljni materijal koji se unosi u kulturu mora sterilisati odredjenom koncentracijom varikine jer gljive i bakterije jedva cekaju da se domognu hranljivog medijuma i bude 
buum, sve puno za dva dana. Sve biljke u posudama se drze na policama sa neonskom rasvetom u odredjenom fotoperiodu kao i u aqua. 
). One bi se u relativno kratkom roku (nakon detereminisanja prave recepture u kulturi sto moze potrajati par meseci) mogle razmnoziti u velikom broju. Sam postupak organogeneze i oziljavanja nakon toga traje dva ciklusa, znaci 40 dana. Za razkliku od suvozemnih biljaka akvarijumske ne treba aklimatizovati na suve uslove terestricnog nacina zivota vec idu u akvarijum sto bitno olaksava dostizanje krajnjeg cilja, novu biljku spremnu za samostalni zivot
